Kremlj neće smanjenje arsenala

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

IZJAVA novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, u intervjuu za londonski "Tajms", da pregovori o atomskom razoružanju mogu biti prvi korak na putu ka ukidanju sankcija Rusiji, izazvalo je mnogobrojne reakcije u Moskvi, ali nije naišla na odobravanje.

Predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije Konstantin Kosačov izjavio je da je besmisleno očekivati da će Rusija pristati na to da se njena bezbednost dovede u pitanje zbog ukidanja ekonomskih sankcija. Sa Kosačovom se slaže i akademik Aleksej Arbatov, koji smatra da je najnovija Trampova izjava zapravo improvizacija, jer sankcije i atomsko oružje nikako nisu u vezi.

Putinov portparol Dmitrij Peskov preporučio je još malo strpljenja, da se dočeka inauguracija Trampa, a zatim će se komentarisati njegove inicijative u vezi sa smanjenjem atomskih arsenala.

Sve dok Amerikanci rade na pravljenju novih raketa presretača i planiraju da ih postave u okruženju Rusije, nije realno da se u Kremlju slože sa smanjenjem broja raketa. Upravo se radi na pravljenju još bržih i "pametnijih" raketa koje bi mogle da prođu kroz "raketni štit" kojim Amerikanci žele da ograde Rusku Federaciju i da u fazi poletanja ruše ruske rakete.

Tramp je u pomenutom intervjuu britanskim novinarima kazao: - Dajte da vidimo možemo li da napravimo dobar posao. Počnimo od toga da značajno smanjimo atomsko oružje, jer bi od toga dobile obe strane.

Ali pre samo nekoliko nedelja, u decembru 2016, govoreći o istoj temi, nuklearnom naoružanju, on je izjavio da SAD treba da modernizuju svoje atomske arsenale.

Odmah posle božićnog praznovanja, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu je održao predavanje "Aktuelna izgradnja oružanih snaga - savremenost i perspektiva", u kom se može videti kakav bi bio službeni odgovor Moskve Trampu.

- Naš prioritet je razvoj atomske trijade (na kopnu, moru i u vazduhu). U toku je naoružavanje savremenim raketama, takođe se modernizuju i avioni, pa će do 2021. ruska armija imati 72 odsto najnovijeg naoružanja - kazao je Šojgu.

Trenutno Rusija ima 1.796 raketa sa bojevim glavama, a SAD 1.367. Poslednji dogovor o smanjenu atomskih arsenala bio je zaključen između SAD i Rusije 2010. godine. Njime je predviđeno da obe strane imaju do 1.500 atomskih glava. Taj dogovor ističe 2021. godine.

U Moskvi se slažu sa Trampom da je NATO prevaziđen, ali niko ne očekuje da bi se u bližoj budućnosti NATO transformisao u organizaciju koja bi se borila protiv terorizma, što je i Tramp predlagao u predizbornoj kampanji.

Uostalom, oko 300 američkih marinaca stiglo je juče u Norvešku radi "rotacionog raspoređivanja". Norveška, koja je članica NATO, tvrdi da trupe NATO redovno sprovode vežbe u toj zemlji i da rotaciono raspoređivanje nije isto što i otvaranje stalne američke baze. Do sada su SAD imale velike količine vojne opreme u tunelima prokopanim kroz norveške planine, ali ne i trupe.

PROBLEMATIČNI "RUBEŽ"

Amerikancima naročito smeta ruska raketa "RS-24 rubež", čiji je domet od dve do šest hiljada kilometara. U Moskvi tvrde da se radi o interkontinentalnoj raketi i da ona ne spada u rakete srednjeg dometa. Inače, ta raketa je modernizovana i sada se vodi kao RS-26, a njene bojeve glave mogu da "driblaju" protivničku odbranu. Očekuje se da će se te mobilne rakete serijski proizvoditi već ove godine.