Minsk se otvara svetu

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

GRAĐANI 80 zemalja sveta uskoro će moći da posete Belorusiju na pet dana bez vize. Predsednik Aleksandar Lukašenko već je potpisao ukaz koji će stupiti na snagu kroz mesec dana. Jedini uslov je da gost iz sveta u Belorusiju dođe preko međunarodnog aerodroma u Minsku, da ima zdravstveno osiguranje i najmanje 120 dolara. Osim zemalja EU, tu bezviznu radnu nedelju mogu da koriste Amerikanci, Japanci, Brazilci...

U Minsku očekuju da će bezvizni režim stimulisati dolazak biznismena i turista. Ekonomska kriza koja je zahvatila celo bivše sovjetsko prostranstvo oseća se i u Belorusiji. U 2015. Belorusija je zabeležila pad izvoza u Rusiju i druge zemlje Evroazijske ekonomske zajednice, čak 40 posto, a 2016. pad je bio 15 posto.

Svesni da bi neki mogli da pokušaju da iz Belorusije otputuju u EU, u Minsku su upozorili građane Indije, Kine, Vijetnama, Haitija, Hondurasa, Libana, Namibije i Samoe, da ako hoće da iz Belorusije krenu na Zapad, a takođe i za Rusiju, moraju imati vize za te zemlje.

Rusija i Belorusija za svoje građane imaju slobodu kretanja, ali stranac koji je došao u Rusiju neće moći bez vize u Belorusiju i obratno. To se ne odnosi na građane Srbije, jer mi imamo sa Rusijom i Belorusijom bezvizni režim na 30 dana.

Da se najnoviji Lukašenkov dekret ne odnosi na Rusiju upozorio je Putinov portparol Dmitrij Peskov. On je dodao da su Belorusi svoj plan razmatrali sa ruskim kolegama i da su u stalnoj koordinaciji. Jasno je da ni jednoj od ove dve zemlje nije u interesu da im kao tobožnji turisti dolaze neželjeni gosti.

Kakav će efekat imati najnovija odluka Lukašenka tek će se videti. Neosporno je da predsednik Belorusije pokušava da normalizuje odnose sa Zapadom, ali i da proširi ekonomsku i drugu saradnju na sve četiri strane sveta. U Minsku su svesni da EU neće odgovoriti recipročno, pa će Belorusi i dalje moći na Zapad samo sa vizom. Ali jedno nije sporno, posle odluke Lukašenka da Minsk bude domaćin pregovaračkog procesa o Ukrajini, predsednika Belorusije više ne nazivaju na Zapadu "poslednjim diktatorom u Evropi". Doduše, kad su ga tako nazivali u zapadnim medijima Lukašenko se zbog toga nije uzbuđivao, jer je smatrao da je najvažnije da ima veliku podršku svog naroda.

Neki politikolozi u Moskvi i Minsku najavljuju da bi posle inauguracije novog predsednika SAD polako mogli da se normalizuju odnosi između Vašingtona i Minska, što je poželeo i Lukašenko u pozdravnom pismu Trampu. Te optimističke prognoze temelje se na činjenici da je Trampov zet Džared Kušner poreklom iz Belorusije. Kušnerov deda je iz Belorusije i u Drugom svetskom ratu je bio u partizanima. Prvi korak normalizacije bi mogao biti slanje ambasadora u Minsk.

DUGOVANjA PREMA "GASPROMU"

ZBOG toga što se Minsk i Moskva nisu dogovorili oko rešavanja problema dugovanja, "Gasprom" je najavio da će smanjiti prodaju gasa Belorusiji za 12 posto. U "Gaspromu" tvrde da je Belorusija u septembru dugovala za "plavo gorivo" 340 miliona dolara. Kao odgovor, u Minsku su najavili poskupljenje cene tranzita za rusku naftu.