Francuzi u Beogradu

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

TEMPERATURA pala ispod svake nule, pucke od upaljenih iskri lebde nad celim Beogradom. Kaldrma cakli, zvoni od ugriza štiklica i leda. To stranci ostavljaju trajne otiske u savremenoj istoriji Beograda.

Ulazi u kafanu šest Francuza, naručuju s vrata šest piva i unose isto toliko dobrih atmosfera. Beograd je ovih dana Mali Pariz, stecište belosvetskih svečara.

Seda vesela družina uz prozor, u centralnom delu kafanskog transepta, ispod tegle s turšijom i stilskog "smederevca". Na njima džemperi božićni, crveni. Na grudima uštrikani irvasi. Gledaju ih iskosa beogradska svečana odela. Bezbrižan, infantilni smeh, prijateljski udario na muževni balkanski brk. Kelner čuva mesto za stalne goste, mršti se na kolegu što ih nije smestio za drugi sto.

Okreću meni naglavce, istresaju slova, od njih posle sastavljaju nasumičnu porudžbinu. Traže biftek sa smokvama, pa ipak krkaju rolovanu prasetinu, hteli bi pačju krtinu u pomorandžinom sosu a čopaju ajvar, nenadano i rado se navikavaju na kolenice, kajmak i podvarak. Ne tiče ih se post. Zadrignuše očas. Ustremio se okovratnik u dovratak. Lokalni gost za susednim stolom mirno srče domaće rezance iz goveđe supe.

Sviraju Cigani, pecaju ih na trzalicu. Čhu ćo šoro paša mande. Oživela gitara. Pogledaj me, sjajna zvezdo. Za njih je to samo muzika. Nadglasavanje. Mala dilem čorore romesa.

Upadaju u boemski hram, kao što strani turisti ulaze u Notr Dam. Raspištoljili se. Konačno ne mare za terorizam. Slobodno se sedi. Zanjihali od oduška ramenima. Veseliti se može na više načina.

Vade telefone. Slikaju se. Šalju poruke. Pao je dogovor.Stiže račun. Ne treba im gotovinski za firmu. Redovni gost za susednim stolom sve to posmatra i tuče lagano "nameštaj". Nakrivio ne jedan, ne dva, već tri šešira.