Evropska borba protiv krize

GLOBALNI finansijski sistem je u dubokoj krizi.

Kina je pokrenula lavinu svojim reformama. Njen ekonomski rast je znatno usporen zbog smanjenja privredne aktivnosti. Pad akcijske vrednosti na berzama u Kini utiče na globalno finansijsko tržište. Jača berzanska posrtanja zabeležena su i u Evropi. Međunarodna trgovina se smanjuje. Usled krize, svetsko tržište je prepuno robe koju jeftino proizvode mašine. Svetske berze su u panici zbog urušavanja cena nafte i strateških metala.

Najpre je Amerika, a zatim Evropa krenula sa kvantitativnim olakšicama u cilju privrednog oporavka. SAD su uvele novinu u cilju saniranja svetske finansijske krize, koja je počela 2008. godine. To je program kvantitativnog popuštanja. A to znači, štampanje para. Taj metod je primenio Japan, a kasnije i Evropska centralna banka (ECB). Evropa ima posustalu privredu, a cilj je da ima održivi razvoj u današnjem svetu nestabilnosti.

ECB je početkom 2015. godine počeo sa metodom monetarne olakšice u iznosu od 60 milijardi evra mesečno. Od aprila 2016. godine ECB će upumpavati 80 milijardi evra preko bankarskog sistema u privredu EU. Tim programom se podstiče inflacija i na taj način se očekuje da će inflacija pokrenuti privredni rast. ECB ima antikrizni trend koji sprovodi preko centralnih banaka, a to je uvođenje negativne kamatne stope, radi podsticanja kreditiranja privrede.

Potrebni su joj novi poslovi i sigurniji priliv energenata. U proteklih nekoliko godina EU se bori sa velikim problemima: mogućnošću bankrota pojedinih članica, povećanjem procenta nezaposlenog stanovništva. Slab evro pomoći će evropskoj banci da poveća inflaciju, jer se tako podiže cena uvozne robe.

Jeftiniji evro znači na primer, da nemački izvoznici automobila postaju direktna konkurencija japanskim i američkim proizvođačima automobila. Devalvirane valute podstiču izvoz proizvoda određenih država, direktno rušeći ponudu industrija drugih zemalja. ECB je smanjio ključnu referentu kamatnu stopu sa 0,05 na 0. Zaduživanje u Evropi, nikada nije bilo pod povoljnijim uslovima nego sada. ECB je smanjila stopu za osnovne operacije refinansiranja na 0 odsto, povećala otkup aktive na 80 milijardi evra mesečno i proširila limit za otkup državnih obveznica evrozone i nebankarskih korporativnih obveznica.

ECB je takođe pokrenula i novi program dugoročnog kreditiranja banaka koji će trajati četiri godine. A to znači da će u bankarskom sektoru evrozone biti ponuđeni ekstremno jeftini krediti. Sve ove mere imaju za cilj ekonomski oporavak evrozone i pokretanje inflacije u zoni evra ka ciljanoj stopi inflacije. Snižena je projekciju privrednog rasta i inflaciju u zoni evra, a to je zbog nižeg globalnog rasta u perspektivi. Tako je, prema ECB predviđanjima, privreda evrozone lane porasla za 1,4 odsto što je manje od ranije projektovanih 1,7 procenata.

U ovoj godini se očekuje rast od 1,9 odsto, a planirana inflacija je 1,3 odsto. Takođe se očekuje da ECB smanji kamatnu stopu na depozite koje banke drže u trezoru kod centralne banke. Globalna ekonomija već ima nekoliko negativnih faktora koji utiču na nastanak nove ekonomske krize: podizanje kamata u SAD, pad cene sirove nafte na najniži nivo u poslednjih 10 godina i kineska ekonomija koja slabi.

Prethodni krizni pokretač globalnih razmera bio je krah hipotekarnog tržišta u SAD usled prenaduvanih finansijskih instrumenata i njihovih rejtinga od strane kreditnih agencija, u čijoj su osnovi bili stambeni krediti. Sada je najveći rizik kineska ekonomija koja je prestala sa dosadašnjim nivoom rasta. Kineske berze su ugrozile zapadne berze, jer su smanjile trgovinu vrednosnim papirima.

U SAD i EU životni standard pada, a sledeće generacije će se prilagođavati ekonomiji niskih plata. Država Srbija bi mogla i trebalo bi da iskoristi ovaj povoljan trenutak da uzme nove kredite pod neverovatno povoljnim kamatnim stopama i na taj način refinansira svoj devizni dug, čime bi otplatila stare mnogo skuplje kredite i došla do dodatnih sredstava. Na taj način bi se došlo do uštede od 800 miliona evra na godišnjem nivou, što je četiri puta više od nego što je država utšedela smanjivanjem plata i penzija u poslednjih godinu i po dana. Na taj način bi se pokrenula domaća potrošnja, prodaja roba i usluga.

Mr Radomir Šćepanović, ekonomista