KOMENTAR: Dvogled

IZ mitraljeskog gnezda kurdskih pešmergi na kamenitom uzvišenju, u tamnom odelu i sa svilenom kravatom, francuski predsednik Fransoa Oland kroz dvogled osmatra krajolik. Pred njim, u dolini, udavljen u artiljerijskoj magli, puši se drevni grad Mosul.

On je bio prvi zapadni šef države koji je obišao Irak kada je, pre nešto više od dve godine, započela operacija udaljavanja terorista iz predgrađa Bagdada. Sada je opet tu. Misli na sebe i svoje mesto u istoriji, u poslednjem obilasku fronta pred silazak s predsedničkog trona.

Obećao je da će Mosul biti oslobođen najkasnije do leta, a da na red, posle toga, sledi bitka za prestonicu Islamske države, Raku. U opštem naletu optimizma, jedan od Olandovih domaćina, irački premijer Hajder al Abadi, poručio je da oslobodioci upravo odsecaju glavu zmiji.

Da li, ovde, zaista veruju da dobijaju rat protiv terorista? Samo nekoliko sati posle dolaska Olanda u Bagdad, u samoubilačkom napadu poginulo je 32 ljudi. Na severu Mosula vode se žestoke borbe, a za to vreme gine se u Istanbulu, Berlinu, Ankari. Strepe u Parizu, Londonu, Briselu...

Od početka intervencionističke avanture, u Iraku, Avganistanu, Siriji, Libiji, za saveznicima ostaje pustoš, dok avet terorizma sve više pritiska Evropu. Stižu upozorenja da će krvavi pir džihadista na Starom kontinentu tek dobiti na intenzitetu. Čim odseku glavu zmiji, iz lavirinta pustinjskih jama izvire novi krak još jače i veće aždaje sa hiljadu glava.

Oči sveta pune nade uprte su sada u Donalda Trampa i njegov budući odnos s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Samo njih dvojica moći će da stave tačku i spasu Evropu koja je, u ovoj opasnoj igri, nemi posmatrač, kroz dvogled iznad Mosula.