SKANDAL s motorima nemačkog proizvođača automobola "Folksvagen" koji su emitovali mnogo opasniju količinu izduvnih gasova nego što se predstavljalo, dobio je u četvrtak novu etapu odlukom Evropske komisije da pokrene kaznenu proceduru protiv sedam zemalja članica EU, uključujući Nemačku.

Administracija u Briselu je, u prvoj etapi, zatražila objašnjenje od sedam zemalja članica, koje imaju rok od dva meseca da pruže odgovor. U protivnom, epilog mogu biti finansijske sankcije.

Na meti su, uz Nemačku, Velika Britanija, Luksemburg, Španija, Češka, Litvanija i Grčka. Prve četiri zemlje koje su izdale sertifikate za homologaciju "Folksvagenu", odgovaraju zbog toga što nisu primenile sankcije prema nemačkom konstruktoru koji je frizirao svoje motore, dok su preostale tri krive jer u svoje zakonodavstvo nisu uvele ovu vrstu krivičnih radnji.

Evropska komisija ne može direktno da sankcioniše proizvođača automobila, pa je zbog toga odlučila da se okrene protiv država članica.

- Poštovanje zakona je pre svega obaveza proizvođača automobila, a države članice EU moraju da se uvere u to da oni poštuju zakon - poručili su iz EK.

OŠTEĆENI U SRBIJI TEŠKO DO SUDA

VLASNICI "Folksvagenovih" vozila s problematičnim motorima svojevremeno su i u Srbiji obavešteni o tome kako mogu da izvrše potrebne prepravke na svojim vozilima. Oko 10.000 vozila na našim drumovima imalo je dizel-agregate iz "spornih serija", sa ugrađenim softverom koji je prikazivao netačne podatke o emisiji štetnih gasova. Kako se radi o emisiji štetnih gasova, temi koja kod naših vozača skoro da i nije bila primećena, u Srbiji nije bilo ni bure. U Srbiji, nažalost, ne postoji ni ovlašćena laboratorija koja bi mogla da ispita ispravnost uređaja na dizel-motorima. U više udruženja za zaštitu potrošača nam je rečeno da bi naši vozači eventualno od "Folksvagena" mogli da zatraže neko obeštećenje zbog nesaobraznosti kupljenog vozila s kataloškim vrednostima, ali kako je "Folksvagen" ponudio da otkloni, besplatno, te nedostatke, teško da bi i takva tužba mogla da "prođe na sudu". Državni organi se ne oglašavaju. (P. Ž.)

U Briselu, takođe, dodatno zameraju Nemačkoj i Velikoj Britaniji što su prekršile zakon i što su odbile da odgovore na zahtev Evropske komisije da dostave sve sakupljene tehničke podatke o mogućim neregularnostima u emisiji azotnih oksida na vozilima grupe "Folksvagen" i ostalih konstruktora na njihovim teritorijama. S obzirom na jaku automobilsku industriju u ovim zemljama, ceo postupak može u velikoj meri da se odrazi na čitavu evropsku privredu.

Evropskoj uniji se prebacivalo da sporo rešava ovaj problem koji je otkriven još u septembru prošle godine, pa čak i da na izvestan način štiti nemačkog proizvođača. Tačno godinu kasnije, reagovala je tim povodom i anketna komisija Evropskog parlamenta. U Briselu su, sada, konačno odlučili da reaguju.

ČEKA SE REČ MERKELOVE DO NOVE GODINE

PRED poslanicima nemačkog Bundestaga izjavu o "aferi Folksvagen" daće i kancelarka Angela Merkel. Početkom meseca ovo je najavila tamošnja štampa, a kao termin pominjan je 8. mart. Nemački mediji, međutim, sada u svetlu evropske tužbe spekulišu o tome da će kancelarka možda i pre Nove godine imati priliku da pred javnost iznese svoje viđenje cele priče.

Istu mogućnosti imaće i nekolicina njenih ministara. Merkelova će "položiti račun" o tome da li je bila upoznata s podacima o emisiji izduvnih gasova "Folksvagenovih" vozila, kao i kakvi su njeni lični kontakti s nemačkom atomobilskom industrijom. Zamenik predsedavajućeg Odboru Bundestaga koji istražuje ovaj slučaj Oliver Krišer (Stranka Zeleni) u izjavi za "Sarske novine" naglasio je da su se kancelarka Merkel i njen kabinet izduvnih gasovima bavili mnogo pre 2015. godine, kad je izbio skandal sa "Folksvagenom". (I. S.)

U Americi, ovaj proces se mnogo brže odvija. Zbog korišćenja nedozvoljenih softvera da bi prikrila stvarnu emisiju štetnih gasova, "Folksvagen grupa" je letos već prihvatila da plati 15,3 milijarde dolara na ime poravnanja po američkim tužbama.

Da ironija bude veća, "Folksvagen" je od Evropske investicione banke od 1990. do 2015. godine dobio kredite od 4,6 milijardi evra, baš zbog razvijanja motora koji manje zagađuju čovekovu okolinu.