File: Udaljavanjem EU od Balkana otvara se put uticaju Rusije

Bivši evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da će, ako se EU udalji od Zapadnog Balkana, drugi "geopolitički igrači" odmah iskoristiti priliku kako bi ostvarili uticaj u tom regionu.

File je ocenio da sadašnji tempo proširenja nije održiv, preneo je portal "Euraktiv" i podsetio da je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker na početku mandata rekao da tokom mandata sadašnje Evropske komsije neće biti prijema novih članica.

File koji je specijalni izaslanika za Balkan u češkom Ministarstvu spoljnih poslova, rekao je da je dosadašnji napredak Zapadnog Balkana na putu ka EU i dalje suviše krhak da bi se moglo reći da se došlo do tačke u kojoj nema povratka nazad.

On je juče na skupu "Balkan – snažnije povezivanje na putu ka EU" u Briselu koji je organizovala organizacija "Prijatelji Evrope", rekao da bi manje angažovanje EU u regionu dovelo do toga da se "druge snage odmah angažuju".

File je rekao i da se, pošto je na referendumu u Velikoj Britaniji odlučeno da ta zemlja izađe iz EU, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu više zadovoljiti argumentom da su "deo Evrope".

Briselski "Euraktiv" piše da se Rusija i Turska u međuvremenu trude da ispune vakuum, navodeći da se Rusija oslanja na bliske odnose sa Srbijom i da je navodno pokušala da promeni političko opredeljenje Crne Gore koja treba da pristupi NATO, dok Turska želi da obnovi nekadašnji uticaj posebno u oblastima sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović je ocenio da, posle referenduma u Holandiji na kome su u aprilu građani odbacili sporazum o pridurživanju sa Ukrajinom, proces pristupanja gubi kredibilitet u očima zemalja Zapadnog Balkana.

Ishod tog referenduma u Holandiji shvaćen je kao barometar raspoloženja protiv EU, a mnoge diplomate smatraju da bi ratifikacija međunarodnih sporazuma u nacionalnim parlamentima, uključujući ugovore o pristupanju, koji se usvajaju jednoglasno, mogla da blokira ceo proces u budućnosti.

Svilanović je kritikovao to što su ministri spoljnih poslova regiona pozvani samo jednom da se sastanu sa kolegama iz EU kako bi se razgovaralo o migrantskoj krizi.

On je izrazio žaljenje što je Evropska komisija odlučila da predstavi sledeće izveštaje o napretku zemalja regiona na putu ka EU tek 2018. godine.

Svilanović je rekao da bi EU trebalo da počne pregovore o pristupanju sa svim zemljama regiona ili da bar obavi "pred-skrining" za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava za zemlje sa kojima još nisu počeli pregovori.

"Uposlite nas, pomozite nam da budemo uspešni", rekao je on.

Svilanović je rekao i da najmanje 30 odsto građana u regionu ne veruje da će njihove zemlje ikada ući u EU.

On je rekao i da bi, s obzirom na neizvesnost u vezi sa samom EU kojom se delom može objasniti i raspoloženje građana Zapadnog Balkana, zemlje regiona trebalo da iskoriste pretpristupne fondove za reforme i da se "onda vidi šta sa EU".

Viši savetnik za jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Gordona Daguid rekao je da treba rešavati pitanje nacionalizma koji, kako je ocenio, često dolazi do izražaja u regionu u pokušaju da se ponovo uspostavi raniji autoritarni sistem.

"Nacionalizam se mora rešavati i kako se bude napredovalo na ekonomskom planu uz pomoć EU, nacionalizam će donekle slabiti. Postoje snage spolja koje pokušavaju da blokiraju taj proces, kao što smo mogli videti nedavno u Crmoj Gori", rekao je Daguid.