Desničar u Hofburgu?

GRAĐANI Austrije izlaze u nedelju na birališta da, po drugi put, glasaju u drugom krugu i tako najzad izaberu svog novog predsednika. U prvom krugu, održanom još proletos, više nego ubedljivu pobedu odneo je Norbert Hofer, kandidat Slobodarske stranke (FPO), koji je dobio čak dvostruko više glasova od drugoplasiranog, Aleksandra van der Belena, iz partije Zelenih.

U drugom krugu, 22. maja, Van der Belen nadglasao je Hofera bukvalno "za dlaku". Posle tužbe koju je podnela FPO - reklamirajući nepravilnosti u čak 94 od 114 izbornih opština - sud je poništio drugi izborni krug. Nije bilo dokaza o manipulacijama samim glasovima, nego kršenja izbornih zakona, precizirano je tada. Potom je drugi krug, probitno zakazan za 2. oktobar, ponovo prolongiran, jer se došlo do saznanja da su glasački listići za glasanje putem pošte oštećeni. Van der Belenu se izmakla predsednička fotelja, a treće glasanje u nedelju daće, nadaju se Austrijanci, novog šefa države.

Funkcija predsednika mahom je ceremonijalnog karaktera budući da Austrija ima kancelarski sistem vlasti. Bez obzira na to, vetar u leđa koji je austrijskoj desnici, odnosno Slobodarskoj stranci, kao i partijama slične orijentacije širom Evrope, dao trijumf Donalda Trampa u SAD, mogao bi u nedelju da odigra presudnu ulogu.

Austrijski mediji prenose izjavu Van der Belena u kojoj on izražava nadu da je Trampova pobeda "poziv na buđenje glasačima da se opredele za njega, a ne za Hofera". Istraživanje agencije Galup, međutim, donosi sasvim suprotan rezultat. Od 800 ispitanika, 53 odsto smatra da bi Trampova pobeda mogla da podstakne podršku Hoferu, a samo devet odsto veruje da će ona pomoći Van der Belenu.

Ono što je nesporno, izbori biće veoma "tesni". Poznavaoci tvrde da će kandidate deliti tek koja desetina hiljada glasova koja će odlučiti ko će se useliti u Hofburg, u zvaničnu rezidenciju predsednika Austrije u samom centru Beča.

JEDINI SRBIN

SLOBODARSKA partija ujedno je i jedina u Austriji koja ima poslanika srpskog porekla u skupštini grada i pokrajine Beč, Nemanju Damnjanovića. Dosadašnji rekord stranka je zabeležila na izborima za Evropski parlament 1996. godine, kad je osvojila 27,53 odsto glasova.

Statistika kaže da je, što se predsedničkih izbora u Austriji tiče, najuspešniji kandidat slobodara pre Norberta Hofera bio Vilfrid Gredler 1980. godine, koji je tom prilikom dobio poverenje oko 17 odsto građana.

REFERENDUM kojim se u nedelju Italijani izjašnjavaju "za" ili "protiv" reformi, mogao bi da znači kraj evrozone, prenosi nemački Dojče vele. Plebiscit se ocenjuje kao sudbinski, posle "bregzita" i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. "Tramp je pokazao da može da se pobedi, uprkos svemu i svima", kaže Mateo Salvini, šef desno-populističke stranke Liga za sever.

Cilj referenduma je smanjenje ovlašćenja i veličine Senata, donjeg doma italijanskog parlamenta. Reforma ustava olakšala bi rad Vlade.

"Ne" na referendumu je za mnoge Italijane mogućnost da daju oduška svom nezadovoljstvu. To je "ne" neoliberalnim reformama, "ne" merama štednje, "ne" establišmentu, "ne" evru i EU. Verovatnoća da će Italija da napusti evrozonu procenjuje se na 19,3 odsto. Loša ekonomska situacija slabi i poziciju premijera Matea Rencija i njegove pozive građanima da zaokruže "za".