Predsednik koji nikome ne duguje

DONALD Tramp nikome ništa ne duguje - glasila je najvažnija poruka najpriznatijeg mudraca američke spoljne politike, Henrija Kisindžera, posle sastanka sa pobednikom ovomesečnih predsedničkih izbora u SAD.

Prema 93-godišnjem Kisindžeru, koji je kao državni sekretar (ministar spoljnih poslova) sedamdesetih služio predsednicima Ričardu Niksonu i Džeraldu Fordu, Tramp je kao izabrani predsednik najunikatniji od svih: nema nikakve dugove, niti obaveze prema interesnim grupama.

U prevodu, milijarder Tramp je sam platio pobedu na predsedničkim izborima. Novac mu je, doduše, stizao i iz pojedinačnih priloga, ali neuporedivo manje nego drugim kandidatima, a posebno su izostale velike donacije.

MEĐU tim bogatim predizbornim platišama su i neke grupe, uporni usmerivači američke politike, poput vojnoindustrijskog kompleksa, o čijoj opasnosti je govorio još predsednik Dvajt Ajzenhauer, general, dok je komandnu palicu ostavljao zlosrećnom Džonu Kenediju. Otad teško da se neki šef Bele kuće odupro lobiju bombi i raketa. Trampove najave da će prekinuti spoljnu politiku u kojoj je (vojna) intervencija izvan granica zemlje sama sebi cilj poklapa se sa činjenicom da je reč o finansijski nezavisnom čoveku, a ne o izdržavanom licu na čelu vodeće ekonomske i vojne sile sveta.

Kako bi mogla da izgleda Amerika kroz četiri godine, pred nove predsedničke izbore? Da li će to biti, kako neki očekuju, stara Amerika? Osim što smo još od starogrčkog mudraca čuli da je nemoguće dvaput kročiti u istu reku, da sve teče i menja se, rekli bismo da će "staro" definitivno morati da pravi kompromise sa "novim" da bi iz svojevrsne sinteze postala kakva god promenjena Amerika, drugačija od one koja, bar većini naroda u Srbiji, u poslednjih četvrt veka nije simpatična.

NAŠ narod, po običaju, preuveličava domet i značaj svojih očekivanja, a "promene unazad", ka "staroj Americi", imaće prepreke pre svega u nivou osvojenih prava i samosvesti određenih grupa, poput Afroamerikanaca ili, na primer, seksualnih manjina, i onoga što se naziva uopšteno civilizacijskim dostignućima i što se ne ukida dok se ne ukine i konkretno društvo. Americi, niko to ne poriče, ima još života.

Donald Tramp je nedavno izjavio da će, u skladu sa izrečenim u predizbornoj kampanji, čim preuzme funkciju izvesti Sjedinjene Države iz trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP), koji treba da olakša i pospeši trgovinu između 12 zemalja pacifičkog pojasa, izuzimajući Kinu. Kako je rekao, umesto "potencijalno katastrofalnog učešća u TPP", SAD će početi pregovore o sklapanju bilateralnih trgovinskih sporazuma, sa ciljem da se industrijska postrojenja i radna mesta vrate u Ameriku.

Sporazum o Transpacifičkom partnerstvu je potpisan prošle godione i još nije ratifikovan, a predviđeno je da pokriva 40 odsto svetske ekonomije.

ZA PRVIH 100 dana svoje vladavine Tramp je najavio još pet mera koje bi trebalo značajno da doprinesu otvaranju novih radnih mesta: između ostalog, biće ukinute restrikcije u proizvodnji energenata u SAD, što bi, kako očekuje, trebalo da uslovi otvaranja više miliona radnih mesta.

Američke posmatrače iznenadilo je - ili nije, ali su tako napisali - to što Tramp baš i ne spominje dve stvari na kojima je naviše insistirao u kampanji: podizanje zida prema Meksiku i ukidanje Obaminog zakona o socijalnom osiguranju.

Kada je o zidu reč, već je, i pre preuzimanja vlasti, dobio ekspertska mišljenja da gradnja nije realna, iz tehničkih razloga. Granica prema Meksiku biće, verovatno, bolje čuvana nego do sada, bar u zvaničnim saopštenjima.

REFORMA sistema socijalnog osiguranja bila je ugaoni kamen predsedničke kampanje Trampovog prethodnika, Baraka Obame. U vodećoj ekonomiji sveta, svaki šesti građanin sam je morao da plati troškove lečenja, ako se razboli. Obama se borio i izborio: Zakonom o zaštiti pacijenta i pristupačnoj nezi, poznatom i kao "Obamaker", osiguravajuće kuće su primorane da prihvate sve prijave građana bez obzira na njihovo prethodno zdravstveno stanje, da pokrivaju određenu listu bolesti i da naplaćuju jednake tarife. Milioni ljudi dobili su subvencije da plate za osiguranje. U današnjoj Americi je oko devet odsto zdravstveno neosiguranog sveta, a 2010. ih je bilo 16 odsto.

Opozicija je, ipak, bila velika. Republikanci, poslovni klubovi, ultrakonzervativni pokret "Čajanka"... svi koji u mešanju države u biznis, makar i bolnički, vide zaostavštinu crnog, tačnije crvenog đavola. Donald Tramp je obećao da će ukinuti taj zakon.

HENRI Kisindžer je posle sastanka sa Trampom kazao i da pristalice izabranog predsednika ne bi trebalo da očekuju da on ispuni sva obećanja iz kampanje. Pretpostavljamo da će potpuno ukidanje "Obamakera" biti među obećanjima koja predsednik Tramp neće ispuniti, odnosno da će zakonske promene u ovoj oblasti morati da budu takve da ne sužavaju, bar ne opipljivo, već stečeni nivo prava stanovništva.

Poslednji stanar koji je iseljen iz Bele kuće posle prvog mandata bio je Džordž Buš Stariji, takođe republikanac. Njegov poraz od Bila Klintona desio se, možda iznenađujuće, nedugo posle pobede u prvom ratu sa Irakom, koji je Ameriku i na bojnom polju krunisao kao svetsku megasilu. Budući da su Sjedinjene Države danas podeljena zemlja kao retko kad od Građanskog rata početkom druge polovine 19. veka, postoji očekivanje da bi, sa boljim kandidatom od Klintonove, demokrate mogle da serviraju hladnu osvetu na glasanju 2020. - pogotovo ako Tramp ne ispuni ambiciozne ciljeve koje je sebi postavio. Osećajući savremene političke trendove koji izmiču logici, međutim, možda bi i u tom slučaju imao šanse za novu pobedu.

KRAJ