Lakoća širenja porodične imperije

ROĐENjE pod srećnom zvezdom iskusniji posmatrači odavno su prepoznali kao osnovni preduslov za uspešan američki san. Beba Donald Džon Tramp imala je tu sreću: rođena je 1946. godine u udobnom gnezdu imućne njujorške porodice, kao četvrto po redu od ukupno petoro dece.

Preci Donalda Trampa po očevoj liniji su Nemci, a po tome on istovremeno pripada etničkoj većini - najviše Amerikanaca je upravo nemačkog porekla - a zadržava i dobre predispozicije da provede život među tamošnjim kremom - Amerikanci nemačkog porekla su u proseku bolje obrazovani i bogatiji od ukupne populacije.

Kada se Donald rodio, drugi rat sa Nemcima tek što je bio gotov, a nova era je počinjala. Njegova porodica je nastavila da gomila bogatstvo. Donaldovi preci doneli su mnogo mudrih poslovnih odluka i čini se izvesnim odakle tom čoveku bistrina da sa lakoćom vodi i širi porodičnu imperiju, ali i da pridobije široke narodne mase i izbori se za tron vodeće zemlje sveta.

DOBAR genetski materijal, reklo bi se. Stric novoizabranog predsednika SAD, Džon Tramp, na primer, bio je poznati naučnik, elektrotehničar, profesor na vrhunskoj školi, Univerzitetu MIT, akademik odlikovan od predsednika Regana. Pre rata je bio fokusiran na unapređenje rendgen aparata, a kada je vrag (Hitler) odneo šalu "regrutovan" je za rad na unapređenju radara. Pošto je 1943. u hotelu "Njujorker" umro Nikola Tesla, FBI je upravo od Džona Trampa tražio da pregleda zaostavštinu srpskog genija. Taj deo priče do danas je nedorečen.

Za razliku od svog mlađeg brata Džona, Fred Tramp, Donaldov otac, ostao je veran porodičnom biznisu sa nekretninama. Temelje su postavili njegov otac Frederik (emigrirao u SAD 1885, a imigracioni službenik ga je u knjigu upisao kao Fridriha Trumpfa) i majka Elizabeta, oboje rođeni u Nemačkoj i u početku nostalgični za otadžbinom - toliko, da su joj se početkom 20. veka i vratili. I po povratku u banku položili 80.000 maraka, a Amerikanci su izračunali da bi to danas vredelo pola miliona dolara! Toliko je Frederik ušparao tokom Zlatne groznice, držeći restoran u Sijetlu i od drugih poslova. Kajzer je, međutim, bio ljut na ljude poput Frederika, koji su selidbom u Ameriku izbegli da služe vojni rok - Prusi i njihova braća su se uveliko spremali za ofanzivu - pa su Trampovi, razočarani, ponovo isplovili ka drugoj obali okeana.

Mali Donald Tramp

OD TADA sve im sve polazi za rukom. Kupili su 1908. zemlju na Aveniji Jamajka, podigli kuću, preselili se tamo a neke sobe izdali. Frederik je, na kraju prvog rata sa Nemcima umro od gripa u 50. godini, a baka Elizabeta je sa zemljom umela još bolje od muža. Sa sinom Fredom, Donaldovim ocem, širila je porodični posao i postavljala temelje imperije. Majčini geni su škotski, ali zbog toga se u mladom Donaldu nije razvio tvrdičluk, naprotiv.

DRUMPFOVI POSTAJU TRAMPOVI

TRAMPOVI potiču iz mesta Kalštat, u današnjoj nemačkoj saveznoj državi Rajnland-Palatinat, na jugozapadu zemlje. Pouzdano se zna da su tamo živeli od 1608, a tada su se prezivali - Drumpf. Blizak rođak Trampovih je i Henri Džon Hajnc, osnivač globalnog proizvođača hrane, kompanije "Hajnc", koja pravi najpoznatiji kečap na svetu.

SUTRA: Buntovnik u osnovnoj školi