EU U STRAHU: Pobeda Trampa nas ugrožava

Zabrinuti i uplašeni da će pobedom Donalda Trampa na izborima u SAD biti doveden u pitanje liberalni demokratski i ekonomsko-tržišni poredak Zapada, pa i ključna uloga Amerike u NATO, čelnici Evropske unije su pozvali Trampa na što skoriji sastanak, a u nedelju i ponedeljak će o posledicama njegove pobede vanredno raspravljati šefovi diplomatija EU.

Pobeda Trampa je s odbojnim stavom dočekana kod većine vlada i političkih snaga u zemljama EU, jer se strahuje da će to podstaći nove podele unutar Unije i dati veće izglede populističkim, desničarskim snagama i liderima, koji su protiv integracije ili traže izlazak iz članstva EU, da postignu dobre rezultate na izborima koji predstoje u mnogim državama Unije.

Sad mnogi postavljaju pitanje nema li izglede da se, recimo, u Francuskoj domogne vlasti šefica krajnje desničarskog Narodnog fronta Marin Lepen, za koju već glasa posledicama neoliberalnog kapitalizma i mondijalizacije pogođena francuska "bela radnička klasa", slična Trampovoj bazi u SAD.

Marin Lepen traži izlazak Francuske iz EU, evra i NATO-a, kao i drastične mere za suzbijanje imigracije i terorizma, upravo kao Tramp.

Šef grupe socijalista u Evropskom parlamentu Đani Pitela je dramatično pozvao Evropu da se ekonomsko-politički, pa i ideološki, preustroji i naglasio da "sve dok radnici plaćaju više poreza nego multinacionalne kompanije, teško će glasati za nas ili voleti Evropu".

Vlade i mnoge stranke u Francuskoj, Nemačkoj i još nekim državama koje žele jačanje EU, uključujući stvaranje ekonomske vlade evrozone i odbrambene strukture EU, smatraju da Trampov trijumf može dovesti do međunarodnog i trgovinskog samozatvaranja, izolacije Amerike i zahteva nove administracije u Vašingtonu da se Evropa u odbrani mnogo više osloni na sopstvene snage i za to plaća.

Neki evropski politički prvaci i vlade su, međutim, pozdravili dolazak Trampa na čelo SAD uz ocenu da je to potvrda državne i nacionalne samostojnosti, kojoj i oni streme, uz pozdravljanje konkretnih Trampovih programskih ciljeva o zaustavljanju imigracije, oštroj borbi naročito protiv islamskog terorizma i zaštiti domaćeg tržišta od nelojalne svetske konkurencije.

Francuski predsednik Fransoa Oland je sažeo viđenje mnogih evropskih prvaka rekavši da se sad "ulazi u razdoblje velike neizvesnosti".

U ekonomskim analizama u EU se primećuje da su berze na Trampovu pobedu reagovale mnogo smirenije nego što se očekivalo, stručnjaci su podeljeni oko toga hoće li administracija novog američkog predsednika uspeti da stvori novih 25 miliona radnih mesta, postigne privredni i rast bruto domaćeg proizvoda od četiri odsto godišnje. Ili će velike državne investicije, javni radovi, kresanje poreza i preispitivanje međunarodnih ugovora o slobodnoj trgovini gurnuti Ameriku u ogromne budžetske deficite, još veće dugove i recesiju, što bi podogilo dobar deo sveta, pa i Evropu, koja se veoma sporo oporavlja od ekonomske krize.

Jedno je sad sigurno, rekli su i visoki zvaničnici Evropske komisije, a to je da i dosad za mnoge Evropljane sporni sporazum EU-SAD o slobodnoj trgovini i garantovanju investicija neće biti sklopljen, jer to ne želi ni Tramp.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je ocenio da će dolaskom na vlast Trampa "mnoge stvari biti teže" za američke saveznike, a čelnici EU, Žan-Klod Junker i Donald Tusk, su pozvali novog američkog predsednika da se sastane s vođama EU "što pre mu bude odgovaralo".

Tusk je neuvijeno saopštio da je EU "uz poštovanje demokratskog izbora američkog naroda, svesna da to donosi nove izazove, jedan od njih je i neizvesnost oko budućnosti odnosa saveznika s obe strane Atlantika" dodajući da su veze EU i SAD "jake, nagonske, duhovne i biološke".

Tusk je rekao i da je čuo Trampa "kako poziva na američko jedinstvo". "A ja bih, međutim, pozvao na evropsko i jedinstvo s obe strane Atlantika", dodao je.

Nemci su, bio je otvoren Štajnmajer, priželjkivali pobedu Trampove protivnice, ali je kancelarka Angela Merkel stavila do znanja da Trampu nudi saradnju na temelju "zajedničkih vrednosti demokratije, slobode i ljudskog dostojanstva", dakle vrlo uopštenih načela u očekivanju šta će uraditi novi šef Bele kuće.

Za mnoge vlade i političare u EU je velika nepoznanica šta će Tramp uraditi u sklopu NATO, jer su njegove poruke o tome da evropski saveznici moraju mnogo više sami da porade na odbrani izazvale veliko uznemirenje naročito u Poljskoj i baltičkim zemljama, posebno zato što je predočio da SAD neće automatski braniti te zemlje ako bi im zapretila Rusija.

Jedan Trampov diplomatski savetnik je sinoć izjavio francuskoj televiziji Frans 2 da će se on s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom "pragmatično" dogovoriti o zajedničkoj strategiji i saradnji u slamanju islamskih terorista Daeša u Siriji, a u programu ima i stvaranje "zone bezbednosti za Sirijce unutar Sirije, što bi morale da finansiraju petrolejske monarhije Zaliva". Možda nije čudno što je šef NATO Jens Stoltenberg šturo pozdravio Trampovu pobedu u dve-tri kratke rečenice, ocenivši da je "vođstvo SAD potrebnije nego ikad".