Bura u Holandiji: Posle bregzita stiže negzit

EVROPSKA unija se ponovo klima. Holanđani su opet skupili potreban broj potpisa za referendum. Ovog puta, na dnevnom redu je sporazum o slobodnoj trgovini, sklopljen između Brisela i Kanade, jer "favorizuje multinacionalne kompanije, a države i nacije stavlja u drugi plan".

Još koliko proletos, u aprilu, Holanđani su se na referendumu izjasnili i protiv sporazuma o pridruživanju Ukrajine i EU, smatrajući da se njime Kijevu daje mogućnost da na mala vrata uđe u EU. Ovo je otvorilo ogroman problem za vladu u Hagu, budući da ovoj zemlji predstoje skori parlamentarni izbori. Ako holandska vlada ne uspe da dobije većinu za ratifikaciju sporazuma s Ukrajinom, to bi, po oceni Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, stvorilo "novu političku katastrofu i opasnost kontinentalnih razmera".

Odbacivanje sporazuma s Ukrajinom dobilo je naziv "holandski mali bregzit", po skraćenici za odluku Britanaca da izađu iz EU. Novi plebiscit, međutim, već otvara mogućnosti za "negzit", odnosno, izlazak Holandije iz evropske porodice. Za to se već zalaže krajnja desnica, koja zahteva i napuštanje evra i povratak na holandsku valutu gulden.

EU je već debelo uzdrmana migrantskom krizom, izlaskom Velike Britanije, terorizmom... Rušenje sporazuma sa Kanadom i Ukrajinom, dolilo bi još ulja na vatru. Realno, mala je verovatnoća da će ovi dilovi dobiti prođu u svim parlamentima, država članica.

VETAR U LEĐA

Izlazak Velike Britanije iz EU dao je vetar u leđa političkim snagama koje navijaju za to da i njihove zemlje razmisle o budućnosti izvan EU. Među njima je i sve jača holandska stranka krajnje desnice PVV, čiji je vođa Gert Vilders veliki protivnik evropske politike imigracije i, kako on to vidi, "islamizacije Holandije i Evrope".