Erdogan i dalje hapsi novinare

PREDSEDNIK Turske, Redžep Tajip Erdogan, nastavlja da korača putem autoritarnosti. Apsolutnu vlast, cilj koji je sebi postavio, namerava da ostvari tako što će mu sunarodnici dodeliti prerogative sultana. Već je najavio da će, najverovatnije na proleće, referendumom pokušati da izdejstvuje promenu ustava i veća predsednička ovlašćenja, a ukoliko ne dobije podršku naroda, raspisaće nove izbore. U međuvremenu, koristi svaku priliku da demonstrira silu koju u ovom trenutku poseduje, a koja je miljama daleko od njegovih političkih ambicija, budući da je u Turskoj šef države, kako navode poznavaoci, “poluproceduralna figura”.

Intenziviraju se, tako, aktivnosti u okviru istrage o neuspelom puču u Turskoj 15. jula. Tužilaštvo u Ankari potvrdilo je u ponedeljak hapšenja glavnog urednika lista "Džumhurijet" i još 13 ljudi koji rade za taj opozicioni dnevnik. Glavni urednik lista Murat Sabundžu je priveden, a takođe i kolumnisti Guraj Oz i Ajdin Engin, javila je turska novinska agencija Anadolija. Policija je izdala još deset naloga za hapšenje.

U saopštenju tužilaštva precizira se da su novinari uhapšeni zbog aktivnosti lista vezanih za kurdske aktiviste i za pokret bivšeg propovednika Fetulaha Gulena koji živi u SAD, a koga turske vlasti optužuju da je letos organizovao puč. Džumhurijet je, pišu zapadni mediji, em sekularno usmeren, em veoma kritičan prema vladajućoj konzervativnoj Stranci pravde i razvoja (AKP). List je ove godine dobio priznanje koje se smatra alternativom Nobelovoj nagradi.

Turska vlada, koja već ima pune ruke posla u borbi protiv ljudi imama Gulena i “kurdskih terorista”, kako je Kurde krstila vlast u Ankari, užurbano radi i na promeni ustava. Na uvođenju predsedničkog sistema Erdogan insistira otkako je, avgusta 2014. godine, preuzeo najvišu državnu funkciju. Opozicija, međutim, upozorava da bi u tom slučaju Erdogan u svojim rukama imao sve poluge vlasti, što je “uvlačenje zemlje u diktaturu”.

Građani Turske proslavili su minulog vikenda najveći državni praznik, 93. rođendan republike. Turskoj je među prvima čestitao američki državni sekretar Džon Keri. SAD su do sada odbijale zahteve Turske za izručenje Fetulaha Gulena, uz argument da su potrebni novi dokazi. Turski ministar pravde Bakir Bozdag, posetio je nedavno Vašington i sa državnim tužiocem Loretom Linč razgovarao o mogućem izručenju. “Odugovlačenje procesa izručenja negativno utiče na odnose Turske i SAD”, upozorio je Bozdag.

BEZ VEĆINE U PARLAMENTU

USTAVNE promene stupaju na snagu ukoliko dobiju podršku dve trećine poslanika u parlamentu, što znači 367 od ukupno 550 poslanika. AKP ima 317 mesta, te joj je neophodna podrška bar dela opozicije, koju u Velikoj narodnoj skupštini Turske čine tri partije. Donedavno su sve tri odbijale mogućnost uvođenja predsedničkog sistema, ali se izgleda jedna “predomislila”. Mandat predsednika države trajao bi, po novom ustavu, pet godina. Na toliko bi se ubuduće birali i poslanici.