Španija, ipak, dobija vladu

DESET meseci duga politička blokada Španije okončana je odlukom Socijalističke partije da dozvoli konzervativcu Marijanu Rahoju da formira novu vladu. Lider Narodne partije Španije dobiće, tako, drugi premijerski mandat.

Delegati saveznog odbora Socijalističke partije PSOE, odlučili su velikom većinom od 139 prema 96 članova da se uzdrže od glasanja o poverenju novoj vladi. Time će se omogućiti Rahoju, koji je na vlasti od kraja 2011. godine da ovog puta formira manjinsku vladu. Rascepkana Socijalistička partija poštedela je Špance trećeg glasanja za godinu dana. Španija, kojom su decenijama naizmenično vladali konzervativci i socijalisti, nikad nije imala koalicionu vladu.

Madrid nije uspeo da potuče rekord u dužini perioda bez izvršne vlasti koji drži Belgija sa čak 589 dana čekanja na premijera, posle izbora 2010. godine. Ovaj primer ušao je i u Ginisovu knjigu rekorda, a u pozadini su bile razmirice između Flamanaca i Valonaca.

U pat poziciji našla se i Italija posle izbora februara 2013. godine. Berzanijeva Alijansa levog centra imala je većinu u Donjem domu, ali ne i u Senatu, a kako je za formiranje vlade bila potrebna većina u oba doma, Italijani su zapali u krizu izvršne vlasti, koja je okončana tek krajem aprila, imenovanjem Enrika Leta za novog premijera.

NEMA VLADE - NEMA PROBLEMA

DA se bez vlade može kad se mora, pokazuju i drugi primeri: Bosna i Hercegovina bila je u “interregnumu” 450 dana, Kambodža 351 dan, Irak 289 i Holandija 208 dana. Sa nedostatkom premijera suočile su se i druge zemlje: Hrvatska, Portugalija, Irak, Liban...