Borislav Borović: Kako je uspeo Izrael?

KADA bismo analizirali geografske karakteristike i potencijale Izraela, okolnosti nastanka države, njenu veličinu, broj stanovnika, geopolitičke zamke njegovog okruženja, teško da bi se neko kladio te 1948, kada je Društvo naroda priznalo Izrael, da ta država može biti ekonomski (i politički) održiva. A sigurno niko da će postati jedna od bogatijih i industrijski najrazvijenijih zemalja sveta.

A upravo ovo drugo je Izrael danas. Šta je tajna uspeha i privrednog napretka Izraela, zemlje koja je gotovo potpuno bez sirovina i drugih prirodnih potencijala?

Izrael se čak suočava sa nedostatkom pitke vode, jer 66 procenata površine otpada na pustinju, a površinskih vodenih tokova, osim reke Jordan, gotovo da i nema. Još je dramatičnije ako pogledamo bezbednosne prepreke u okruženju, ratove koje je Izrael vodio i ogromna finansijska izdvajanja za nacionalnu bezbednost.

U odgovoru na ovo pitanje, nisu bez značaja dobre i uske ekonomske veza Izraela sa SAD i njenim zapadnim saveznicima. Ili saradnja sa uticajnom i bogatom dijasporom. Ali glavni razlog ekonomskog napretka Izraela je, pre svega, maksimalno korišćenje domaće pameti i znanja u cilju golog opstanka nacije koja je kasnije iskorišćena za neverovatnu penetraciju izvoza usluga i dobara Made In Israel.

Slikovit primer je pomenuti nedostatak pitke vode koji je rešen, jer su izraelski naučnici bili pioniri razvoja tehnologije za desalinizaciju vode tj. prerađivanja morske vode u slatku pitku vodu. Slično je i sa visokotehnološkim dostignućima domaćih izraelskih naučnika u oblasti navodnjavanja, u kojem je danas svetski lider.

Teritorijalno četiri i po puta manji od Srbije i s nešto većim brojem stanovnika (8 miliona), Izrael danas ima BDP od preko 305 milijardi dolara (Srbije oko 44 mlrd). Sa 33.000 $ per capita Izrael se svrstava u bogatije zemlje sveta. Budžetski deficit je samo 2 odsto, a javni dug je oko 64 odsto BDP, s tim da je spoljni dug samo 96 milijardi ili oko 30 odsto BDP.

Za razliku od Srbije, koja ima neverovatno malu novčanu masu od 15 odsto BDP, u Izraelu je ona na oko 84 odsto. Dodatnu privrednu stabilnost obezbeđuju direktne strane investicije koje su u 2015. godini bile 108 milijardi dolara, kao i izraelske u inostranstvu, u iznosu od 83 milijarde dolara.

U izveštaju Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma o indeksu poslovanja država, rangirana je na treće mesto na svetu, a po broju novih preduzeća koje se otvaraju, Izrael je drugi, odmah iza SAD. Turizam, naročito verski, važna je privredna grana Izraela. Zbog svog geografskog položaja, izraelskih plaža, arheoloških i istorijskih mesta, gotovo četiri miliona turista godišnje poseti Izrael.

Dok je većina svetskih ekonomija bila u recesiji ili stagnaciji u doba svetske krize, prosečna stopa rasta privrede Izraela je u periodu 2004-2014. bila 5 procenata, koliko je otprilike bio i rast izvoza. Naročito impresivan je bio rast između 2003. i 2008. uprkos Drugom libanskom ratu.

I pored relativno visoke otpornosti, ni izraelska ekonomija nije bila potpuno imuna na globalnu krizu zbog povezanosti sa zapadnim ekonomijama. Oštar pad uvoza za vreme krize pratio je nešto manji procenat pada izvoza, što se pozitivno odrazilo na spoljnotrgovinski bilans. Zapravo, izvozni sektor se oporavljao mnogo brže nego uvozni, prvenstveno zbog izvoza "pameti Izraela", odnosno visokotehnoloških proizvoda, pa je to jedan od razloga bržeg oporavka ekonomije naspram drugih zemalja u svetu.

Ipak, ukupni ekonomski rast nije značajno uticao na nezaposlenost u zemlji, koja je, međutim, i dalje među najnižim u svetu (5,6 odsto). Glavne industrijske grane su iz oblasti visoko tehnoloških projekata, biomedicinske opreme (elektronika), papira, cementa, metalnih i hemijskih proizvoda, farmacije, plastike i proizvodnje hrane. Izrael je i jedan od centara za poliranje i obradu dijamanata. Korišćenje domaće pameti je Izrael učinilo svetskim liderom u razvoju softvera, a Tel Aviv je u američkom magazinu "Njuzvik" označen za jedan od deset najvažnijih gradova u svetu u razvoju novih tehnologija. To su i glavne izvozne grane Izraela.

Pošto je bez sirovina, Izrael uvozi sirovu naftu, ugalj, žitarice, hranu, neobrađene dijamante i većinu sirovina za ostalu industriju i vojnu opremu. Spoljnotrgovinski deficit se pokriva prihodima od turizma i izvozom drugih usluga. Veliku finansijsku krizu, Izrael je dočekao spremnije nego druge zemlje u svetu zahvaljujući stimulativnoj fiskalnoj politici i elastičnom bankarskom sektoru prema privredi.

Izrael je izbegao i prelivanje krize tokom tzv. arapskog proleća zbog relativne izolovanosti od susednih ekonomija. Novi bezbednosni rizici ovog regiona su ipak usporili stopu rasta i ona je 2015. bila oko 2,6 odsto. Dobra vest za zemlju siromašnu sirovinama je otkrivanje nalazišta gasa na izraelskoj obali i formiranje ofšor zona prirodnog gasa (Tamar i Levijatan) koje su među značajnijim u svetu i doprinose rastu BDP od blizu jednog procenta.