EU strahuje od konflikta Zapad-Rusija u Siriji

Šefovi diplomatija članica Evropske unije u ponedeljak će u Briselu podrobno razmotriti odnose s Rusijom i zaoštravanje situacije u Siriji, i neće ići na uvođenje sankcija Rusiji, već samo "kaznenih mera" protiv čelnika vlasti u Damasku koje smatraju odgovornim za bombardovanje grada Alepa i stradanje civila.

To su najavili evropski diplomatski zvaničnici i naglasili da je ključno da se "krene ka diplomatiji jer rasplamsavanje sukoba u Siriji poprima i razmere opasnog šireg sukoba Zapada i Rusije".

Francuska, Nemačka i Velika Britanija su za sankcije protiv Moskve jer je Rusija pomogla režimu u Damasku u bombardovanju Alepa.

Ali, više članica EU se tome protivi i traži preispitivanje i bar delimično uklanjanje sankcija zavedenih protiv Moskve zbog rata u Ukrajini, jer smatraju da je to bio promašaj koji je naneo veliku ekonomsku štetu evropskim ekonomijama, a od Ukrajine napravio "zamrznuti sukob".

Rusija tvrdi da ne bombarduje civile, već da se u istočnom Alepu kriju islamski ekstremisti koje dobrim delom pomaže Zapad sa zadatkom da sruše sirijsku vlast u Damasku.

To što su Rusija i Turska ponudile bezbednosni koridor za izlazak naoružanih islamista iz istočnog Alepa, tumači se kao put da Alep dođe pod kontrolu snaga sirijskog predsednika Bašara al-Asada.

Ministri inostranih poslova EU se sastaju u ponedeljak da bi pripremili samit EU 20. i 21. oktobra o zaustavljanju ilegalne imigracije, o suzbijanju terorizma, i radi sveobuhvatne rasprave o odnosima s Rusijom.

Velika zabrinutost vlada među članicama EU zbog veoma opasne situacije u Siriji i pretnje bezbednosti Evrope, kao i bojazni od daljeg zaoštravanja odnosa i sukoba Rusije i SAD, dok se procenjuje da bi pobeda Hilari Klinton na predsedničkim izborima verovatno značila mnogo oštriju politiku Vašingtona prema Moskvi.

Dok se moguća pobeda Donalda Trampa vidi kao u celini nepovoljna za Evropu, ne vidi se šta bi bila politika Trampove administracije prema Rusiji.

Opšte je uverenje da smirivanje u odnosima Zapad-Rusija, a time i okretanju političkom rešenju u Siriji, može uslediti tek krajem godine, pošto bude izabran novi američki predsednik.

I časopis "Forinj polisi", blizak vladajućoj američkoj eliti, smatra da je politika Vašingtona doživela neuspeh i da budući američki predsednik mora zajedno s Rusijom uspostaviti "održiv evropski bezbednosni okvir".

Jedan visoki funkcioner EU je novinarima u Briselu rekao da će se rasprava šefova diplomatija Unije ipak usredsrediti na to "kako da se očuva prostor za političko rešenje sirijskog sukoba, i biće data ocena šta EU može da učini da bi se političkim dijalogom obustavio oružani sukob".