Rusija širi svoje energetske pipke

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

RUSIJA je spremna da se pridruži zemljama koje nameravaju da ograniče proizvodnju nafte jer u Moskvi veruju da to može da ubrza uspostavljanje balansa na svetskom tržištu nafte, izjavio je u ponedeljak u Istanbulu predsednik Vladimir Putin, koji je učestvovao na Svetskom energetskom kongresu. Putin je rekao da je jedino pravilno rešenje da se zamrzne ili čak i smanji proizvodnja nafte ako se želi stabilnost u svetskoj energetici.

Rusija je spremna da podrži inicijativu zemalja OPEK-a da se fiksiraju limiti na dobijanje "crnog zlata". Putin je izrazio nadu da će OPEK na zasedanju u novembru prihvatiti ideju da se ograniči proizvodnja nafte.

U ponedeljak po podne Putin je razgovarao sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Oba predsednika su se založila za širenje saradnje i uključivanje ruskih kompanija na ležištima nafte u Venecueli.

Uveče je Putin razgovarao sa domaćinom predsednikom Turske Taipom Erdoganom. Razgovaralo se o u ubrzanju normalizacije odnosa, za šta su zainteresovane obe zemlje. Sasvim su jasne sadašnje rusko-turske političke računice. Moskvi je važno da u rešavanju sirijskog problema nema protiv sebe i Tursku, mada je ona članica zapadne alijanse. Erdogan nije učestvovao u horskoj kritici Putina i ruskih pilota koji su raketirali radikalne islamiste koji drže istočni deo grada Alepa. Sa druge strane i interes Ankare je takođe da ima normalu komunikaciju sa svetskom velesilom jer tako Erdogan može svima da kaže, i kritičarima i onima koji ga podržavaju, da nije usamljen i izolovan.

Poslednji put Putin i Erdogan su se sreli na samitu G-20 u Kini, a pre toga u Sankt Peterburgu. Ministar ekonomije Turske Nihat Zejbekči je izjavio ruskim novinarima da je cilj Ankare da se ostvari davna obostrana želja da godišnja razmena dostigne sto milijardi dolara. Ali 2015. godine obim trgovinske razmene iznosio je samo 23 milijarde dolara, a godinu dana pre toga bio je 30 milijardi dolara. Drastičan pad je posledica rušenja ruskog SU-24 izned sirijsko-turske granice.

Osim povećane prodaje voća i povrća, Turci se nadaju da će reka njihovih građevinara ponovo krenuti ka Rusiji. Doduše, velike turske građevinske kompanije su radile i u vreme ruskih sankcija.

Moskovski mediji su kao glavni događaj najavili potpisivanje međuvladinog dogovora o gradnji gasovoda "Turski tok", a navodno se cele minule nedelju usaglašavao tekst.

Nije sporno da su obe zemlje zainteresovane za gradnju tog gasovoda, jer Ankari treba "plavo gorivo", a Rusima je nužan siguran partner. Ali ideja da se preko Turske izvozi gas u Južnu Evropu je pod velikim znakom pitanja. Dve zemlje koje se graniče sa Turskom na zapadu Grčka i Bugarska su članice EU i bez dozvole Brisela nema šansi da gas dođe do njih. Turci su ranije kao varijantu predlagali da oni kupe gas i uskladište ga, a zatim ga preprodaju ali "Gasprom" nije bio za tu varijantu.

U Instanbulu bi trebalo da se dogovori "putna karta" postavljanja prvog cevovoda kapaciteta 15,75 milijardi kubika gasa godišnje. Osim morske trase dogovoriće se postavljanje cevi i na kopnu. Drugi cevovod bi mogao da se gradi kad se dobiju sve dozvole EU. Na početku razgovora o "Turskom toku" se razgovaralo o četiri cevi ukupnog kapaciteta 63 milijarde kubika.