Zagonetni pogled koji privlači svet

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

ZAGONETNIM, i do kraja nikada razotkrivenim diskretnim osmehom, pod velom sfumata i sa osećajem večnog spokojstva, intrigantna Leonardova dama neraščinjenim seksepilom iz uglova usana već pola milenijuma privlači planetarnu pažnju oba zemljina pola.

Enigmatičnost i tajnovitost ulja na daščici topole smerne firentinske madone podsticale su mnogobrojne nedokazane teorije o tome da je ovde reč o neimenovanoj lepotici, ili Izabeli i Ćećiliji, pa slikarevoj majci, čak, liku nekog muškarca, možda i samog Leonarda, koji je, zbog Đokonde, krio godine, i datum sopstvene smrti.

Pred unedogled stvaranim i, moguće, nikada dovršenim portretom treće supruge trgovca svilom Frančeska del Đokonda, u sali Šest s italijanskim majstorima u pariskom Luvru, na pristojnoj udaljenosti, pod glačaju zbijeni đonovi zavedenog ljudskog roda. Iz parketa cvili zaključano vreme.

Ispred misterioznog lika Lize Gerardini, gužva, po običaju. Gurkaju se ovih dana oko nje komercijalni kačketi iz Zapadne Virdžinije, uredno zakopčane kineske košulje, bermude s Havaja, ešarpe iz Hesena, rančevi s Tibeta, tetovirane mišice iz Australije, moskovske dame s ćilibarima, živopisni meksički ogrtači, lažne plavuše i džepovi navikli na dolare. Sa Veronezeove "Svadbe u Kani", preko puta, među svetinu silazi čovek u štiklama. Sve ih, odozgo, postojano gleda žena bez ijednog statusnog simbola.

Umoran od prosvećenja, utiske ispod sklopljenih kapaka, na klupici uz prozor u krilu "Rišelje", sređuje mladić u ljubičastoj majici. Nad njim, granitna glava Hatšepsuta, petog faraona egipatske dinastije koja je na slikama i reljefima uvek nastupala kao muškarac.

Na izlasku iz muzeja, niz Senu, divlji trgovci valjaju štancovane pariske motive. Od umetnosti do kiča samo je jedan korak. Prolaznici ih kupuju, inače im niko neće verovati da su bili u Parizu. Dve devojke drže se za ruke. Proveren znak da smo u 21. veku.