EU kao familija bez rođaka

OD STALNOG DOPISNIKA - PARIZ

PITAJTE Rumune i Bugare: svi odreda će vam reći da se osećaju kao deo Druge evropske lige. Kakva je to Evropska unija, kada između Hrvatske i Slovenije strogi carinik i dalje pregleda dokumenta? I, hoće li Irci plaćati buduću evropsku taksu za ulazak u "šengen"? O kojoj je to, onda, zajedničkoj Evropi i slobodi kretanja reč?

Ophrvana raznim krizama, EU se nalazi na raskršću. Drmaju je privredni potresi, migrantske kolone, terorističke pretnje. Cepa se, deli, strahuje, preispituje. Ne zna kako dalje.

Trenutnu situaciju u "zajedničkoj familiji evropskih naroda" najslikovitije prikazuju rezultati neformalnog samita koji je krajem ove nedelje održan u dvorcu iznad Bratislave. Lideri preostalih članica, bez odlazeće Velike Britanije, nisu uspeli da se dogovore ni o čemu drugom, već o tome da osiguraju bezbednost spoljnih i unutrašnjih granica.

Ako je glavna vizija - gola odbrana, onda problemi mogu da budu samo veći. Šta je sa stvaranjem dodate vrednosti, pogledima u budućnost, širenjem kulture, izgradnjom duha i svetlih ideja, novim pravcima filozofije života, prirodnom vokacijom Starog kontinenta da vuče svet napred?

I pre nego što je London zalupio vrata zajedničkog doma, EU je imala suštinski problem identiteta. Evropljana u Evropi ima najmanje, baš kao što su Jugosloveni u SFRJ bili u značajnoj manjini.

Svi su, u EU, i dalje, politički i kulturno, duboko zakatančeni u svojim nacionalnim okvirima. Izbori za Evropski parlament su od trećerazrednog značaja u odnosu na borbu za ulazak u domaće skupštinske klupe. Ono malo zajedničkih sadržalaca, kao što su unutrašnji prostor slobodnog kretanja ili jedinstvena moneta, brzo su se našli na velikom ispitu.

Trenutno, među dvadesetsedmorkom vlada duboka podeljenost oko toga kojim putem da se nastavi dalje. Oni koji zagovaraju zajedništvo, pokušavaju da zasnuju reorganizaciju na različitim prstenovima. Oko tradicionalnog dvojca, Pariza i Berlina, s jezgrom u tri vodeće zemlje - Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, na bazi četvrtog segmenta koji uključuje države osnivače iz Beneluksa - Belgiju, Holandiju i Luksemburg, na pet stubova i sa šest brzina.

Zajednička Evropa se danas deli na bogati sever i siromašni jug, nove i stare članice, evroskeptične i one druge, unijate, federaliste i nacionaliste. U takvoj situaciji, javljaju se razne dodatne podele i sve veća nezadovoljstva. Berlin optužuje Atinu da ne štedi dovoljno, Grčka vapi da joj se pomogne oko izbeglica, Luksemburg traži da se isključi Mađarska, jer je to, kažu, jedini način da se sačuvaju zajedničke evropske vrednosti.

U takvoj situaciji, unija je sve manje neophodna. Da labava veza nije rešenje, pokazuje primer Velike Britanije. Nisu imali zajedničku monetu, nisu bili deo šengenskog prostora, imali su svoje specifičnosti, bili samostalni, pa su, umesto da budu sastojak "unije bez unije", jednostavno zaključili da im u EU više nije mesto.

Opet, po mnogima je pogubno insistirati na većem zajedništvu. Jer, kako u Berlinu i Lisabonu da imaju isti novčanik, a različito nasleđe, radne navike i ministre?

Evropa je ušla u začarani krug. Zbog raznih kriza, značajno raste popularnost ekstremne desnice u njenim brojnim članicama, a krajnje desničarske opcije automatski alarmantno utiču na produbljivanje krize. Biće potrebno mnogo umeća, znanja, tolerancije i političke mudrosti da bi se pronašao put iz ovog lavirinta.

ORBAN I RENCI POKVARILI SLIKU

U OSVRTIMA medija u Evropskoj uniji (EU) se mahom ocenjuje da su vođi EU u subotu na zasedanju u Bratislavi uočili uzroke krize i utvrdili neke bitne korake za obnovu evropskog projekta, ali se ukazuje i na dalje vidljive razlike oko snage predloženih mera za slamanje ilegalne migracije i obnove ekonomskog rasta. To je najviše izbilo na videlo kad su lideri Italije i Mađarske, Mateo Renci i Viktor Orban narušili redove Bratislavskog samita koji je pokušao da pokrene novi zamah u EU, piše britanski dnevnik "Fajnenšel tajms".

Evropsko izdanje američkog lista "Politiko" je mišljenja da, mada su lideri EU postigli dogovor o programu mera idućih meseci, uključujući jačanje vojne saradnje i napora za sprečavanje ilegalne migracije, italijanski i mađarski premijeri Mateo Renci i Viktor Orban su odmah kritikovali ishod samita kao nedovoljan.

Orban je dodatno uzdrmao ocene Merkelove i Olanda da usvojeni program oporavka EU vodi novom jedinstvu i zajedništvu, ocenivši da je imigraciona politika EU "samorazarajuća i naivna", čime je jasno, u prvom redu, ciljao na Angelu Merkel.