Amerikanci umorni od elite

PROŠLE nedelje, baš u trenutku kada sam sa urednikom dogovarao da napišem članak o mom viđenju predsedničkih izbora u SAD, u uticajnom časopisu "Forin polisi" objavljen je tekst legendardnog Frensisa Fukujame na istu temu. Tu se, zaista, malo šta može dodati.

Uspeh Donalda Trampa koji se domogao predsedničke trke i levičara Bernija Sandersa koji je unutar Demokratske stranke dobro namučio Hilari Klinton (uz malo sreće mogao je i on biti kandidat pa bi gledali neočekivan i neverovatan okršaj Tramp-Sanders) Fukujama vidi kao protest američkih birača.

Amerikanci su umorni od "stare elite" koja vlada zemljom još od ere Džordža Buša Starijeg. Smenjivali su se na vlasti republikanci i demokrate, posle Buša Starijeg došao je Klinton, pa Buš Mlađi, pa Obama; na mestu državnog sekretara smo posle Lorensa Iglbergera gledali Vorena Kristofera, Medlin Olbrajt, Kolina Pauela, Kondolizu Rajs, pa neizbežnu Hilari i na kraju Džona Kerija, i šta se promenilo? Američka politika je ostajala ista.

Svakako, posmatrano sa stanovišta političke teorije, da bi supersila (ili imperija) opstala neophodan je kontinuitet. Američki sistem je nastavljao da "melje" bez obzira na personalne promene. To su odlike uređenosti, institucionalne izgrađenosti, strateškog planiranja i niza drugih stvari kojima teži svaka država (ali ih većina ostalih nikada ne dostigne). Međutim, posmatrano sa stanovišta političke prakse, sistem se mora transformisati ako počne da "proklizava". Osnovna uloga države je da obezbedi uslove za pristojan život svojih građana i ako to jednom politikom ne može da se ostvari, neophodne su reforme. Delovaće neverovatno, ali sistem koji se najviše puta reformisao na vreme u poslednjih 30 godina je kineski. Bez obzira na to što nema višestranačja i izbora, rukovodstvo zemlje je odlično "osećalo probleme" i na vreme donosilo odluke o adekvatnim promenama.

Ako ne ranije, još od polovine dvehiljaditih je uočljivo "proklizavanje SAD". Fukujama navodi dve odlične knjige objavljene u poslednjih godinu dana - "Raspadanje" Čarlsa Mejera i "Naša deca" Roberta Putnama, u kojima se predstavljaju podaci o novoj distribuciji moći u SAD. Da bi se slika upotpunila, čitaocima preporučujem još i radove Fareda Zakarije i Stivena Volta od 2010. godine pa nadalje. Šta se desilo? Sistem koji je uspostavljen devedesetih je u prvoj deceniji donosio rezultat i to se osećalo u životu svakog prosečnog Amerikanca. Ali, u poslednjih deceniju i po on je počeo da pokazuje svoje drugo lice, pa su bogati postajali još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Socijalne razlike između više i srednje klase su sve veće i taj trend će se u ovim uslovima nastaviti. Ništa novo pod kapom nebeskom. U SAD već viđeno posle Prvog svetskog rata kada je dozvoljeno "razuzdavanje" špekulativnog kapitala.

Zanimljivo, Ivo Andrić se dotiče iste teme kada u "Na Drini ćuprija" opisuje austrougarsko upravljanje Bosnom. U početku ekonomski uzlet, a kasnije kako vreme prolazi sve veća raslojavanja. I ta raslojavanja, logično, uzrokuju socijalne tenzije, a ove opet političke probleme. Amerikanci vrše pritisak na sistem glasanjem za Trampa i čak i da on ne pobedi, u SAD više ništa ne može biti isto posle izbora. Elita je dobila poruku da se više neće tolerisati politika odbrane korporativnih interesa. Ne postoji država zbog pomoći korporacijama, već zbog brige o građanima. Da li će građani uspeti da "obore" elitu i kako će se dalje ova borba odvijati u SAD druga je tema.

Bilo bi dobro da i srpske vlasti isprate ove procese. Jer, oslanjanje na neoliberalnu paradigmu, savete bretonvudskih institucija i principe Vašingtonskog konsenzusa će u Srbiji dugoročno proizvesti isti efekat. Bogati će postajati još bogatiji, a siromašni...

E pa, stara je poslovica da sit gladnom ne veruje. Samo, za razliku od SAD, gde niža klasa zarađuje 20.000 dolara godišnje, u Srbiji će se to svesti na 2.000. Sve će to kod nas izgledati mnogo brutalnije. Zato, pratite dešavanja u SAD i učite iz njihovih grešaka. Ako budemo učili na svojim, biće kasno.

Dušan Proroković, Centar za strateške alternative