Islamiste u Siriji bombe ne mogu da poraze

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

POSLE 14 sati pregovora u Ženevi, u prvim satima jučerašnjeg dana dvojica prvih diplomata Rusije i SAD, Sergej Lavrov i Džon Keri, saopštili su da su napokon usaglasili plan o primirju u Siriji.

U toku pregovaračkog maratona Keri je uzimao duže "tajm-aute" da bi se konsultovao sa Vašingtonom. Za dogovor koji bi trebalo "da smanji nasilje i obnovi mirne pregovore o rešenju krize u Siriji" svakako su zaslužni glavni pregovarači, koji su pokazali veliku strpljivost, a Džon Keri i veliku upornost jer je jedan broj uticajnih ljudi u Stejt departmentu i Pentagonu izgubio nadu i nagovarali su ga da uopšte ne putuje na pregovore u Ženevu.

SAD i Rusija u svetlu novog dogovora pozivaju sve zaraćene strane u Siriji da od ponoći 12. septembra obustave vatru. Avijacija regularne sirijske armije će morati da prestane da leti i bombarduje položaje opozicije, a takođe će se stvoriti demilitarizovana zona oko Alepa.

Glavni zadatak, po rečima Lavrova, jeste razgraničenje terorista od umerene opozicije. Za to će Rusija i SAD formirati centar u kome će biti predstavnici vojske i obaveštajaca dveju zemalja koji će razgraničiti sirijsku armiju i umerenu opoziciju, a avio-udare po teroristima će koordinisano izvršavati samo ruska i američka avijacija.

Na tom planu, koji se sastoji iz pet dokumenata, radilo se od februara 2016.

- Stoprocentnu garanciju da će se plan realizovati niko ne može dati, pošto je mnogo učesnika uključeno u taj proces.Sirijsko rukovodstvo je upoznato s njime i spremno je da ga realizuje - objasnio je Lavrov.

Osetna opreznost Lavrova nije slučajna. Ostaje veliko pitanje hoće li napaćena Sirija u bližoj budućnosti dočekati pravi mir. Moskva i Vašington se slažu da su im zajednički neprijatelji Islamska država i Džebhat al Nusra, ali tamo ratuju i brojne druge organizacije koje su na razne načine povezane sa islamistima.

Svakako je dobro što su Putin i Obama nedavno u Kini ponovili da su za celovitost Sirije. Ali to nije dovoljno da bi se iz zemlje proterali radikalni islamisti.

Bombardovanjem i raketiranjem se može zaustaviti neprijatelj, ali Sirija se može očistiti od islamskih fanatika samo borbom na kopnu. Zato je veliko pitanje ima li Sirija snage da polako, uz rusku i indirektnu američku pomoć, pobedi na bojnom polju islamiste, koji drže oko pola teritorije Sirije. Asadova vojska do sada nije uspevala da dobije stratešku prednost bez obzira na podršku ruske avijacije, zatim Irana i libanskog šiitskog pokreta Hezbolah.

Moskovski vojni analitičari ističu da se odgovor na pitanje može li Asad pobediti treba tražiti upoređivanjem brojčanog stanja sukobljenih jedinica. Protiv Asadove armije se bori oko 60.000 vojnika iz dvadesetak terorističkih organizacija. Samo Islamska država ima 20.000 ljudi pod oružjem, a Džebhat al Nusra, koja je nedavno promenio ime u Džebhat Fath aš Šam, ima 20.000 vojnika. Osim njih, Islamski front ima 7.000 vojnika, uglavnom Arapa sunita. Oni koje Amerikanci nazivaju umerena opozicija i finansijski im pomažu u svojim odredima imaju oko 15.000 ljudi. Oni takođe dobijaju pomoć Turske i evropskih zemalja. Cilj im je svrgavanje Asada.

Jedinice Islamske države su dobro naoružane i njihova vojna tehnika je uglavnom sovjetske proizvodnje. Municiju imaju u dovoljnim količina, jer su je uzeli iz skladišta sirijske armije, kao i iz Iraka. Vojnici Islamske države često koriste džipove iz kojih otvaraju paljbu iz oružja koje su nazvali "paklena vatra". Njihovi snajperisti uglavnom koriste finske ili turske puške, ali i nemačke i austrijske.

Glavni problem Asadove armije je, po proceni moskovskih vojnih eksperata, slabo moralno-psihološko stanje. Nisu retki slučajevi, tvrdi analitičar Mihail Hodarenok, da se za jurišne odrede regrutuju bivši zatvorenici koji su amnestirani da bi branili domovinu.

Slab moral sirijske armije direktno utiče na znatan broj dezertera, pa su to glavni razlozi što ni stalna bombardovanja iz vazduha ne mogu da naprave radikalnije promene na frontu.

Zbog svega toga sada malo ko pokušava da prognozira kada će se završiti sirijska drama.

ZA RUŠENjE HELIKOPTERA 3.000 DOLARA

Plata vojnika u Islamskoj državi je 300 dolara, komandira grupe 500, a komandira odreda hiljadu dolara. Za svaki pogođeni tenk vojnik dobije hiljadu dolara, a za rušenje bespilotne letelice 1.500 dolara. Za rušenje helikoptera dobija se 3.000 dolara. Vojnike koji sa bojnog polja iznesu ranjenog druga nagrađuju sa 200 dolara, a ako iznesu telo poginulog vojnika dobiju 300 dolara.

Poređenja radi, mobilisani Asadovi vojnici mesečno primaju 30 dolara, a oni koji su vojnici po ugovoru 40 dolara mesečno. Oficiri zarađuju 80 dolara, a viši činovi 150 dolara.

GLAVOBOLjA ZBOG ULASKA TURSKE U RAT

Situacija se iskomplikovala ulaskom Turske u rat, kojoj je glavni cilj da se obračunava sa Kurdima, koji su do sada bili najhrabriji borci protiv islamista. Ako Ankara nastavi sa samostalnim vojnim akcijama, vrlo lako može da se dogodi da Erdogan ponovo postane glavobolja za Vašington i Moskvu. Po povratku sa samita G-20 u Handžou Erdogan je dao senzacionalnu izjavu u avionu. Navodno mu je Obama kazao da želi da zajedno sa Turskom da oslobodi grad Raku, koji su islamisti proglasili svojom prestonicom. Po kazivanju Erdogana, on je rekao Obami da za Turke to nije nikakav problem. Da podsetimo, Raku su islamisti zauzeli 2013. i stvorili svoje organe upravljanja. Taj grad su više puta pokušali da oslobode Kurdi, ali ni oni, kao ni regularna sirijska armija, nisu imali snage da ga očiste od islamista. Ruski eksperti upozoravaju da je Erdoganov glavni zadatak da spreči Kurde da u Siriji na granici sa Turskom stvore svoju autonomiju. U Ankari se plaše da bi ta kurdska autonomija uticala na destabilizaciju situacije u Turskoj tako što bi pojačala separatizam među Kurdima. Erdoganove ratne ambicije nisu u skladu sa onim što hoće Vašington. Do sada su se u Siriji Amerikanci oslanjali na Kurde i ne ide im u prilog Erdoganovo "soliranje" i hteli bi da Turci budu deo zapadne koalicije koja se bori protiv islamista.

Turski predsednik je svestan da onaj ko pošalje vojnike da oslobađaju Raku najviše rizikuje, pa zato i traži protivusluge, a to je da se "zatvore oči i uši" dok oni raščišćavaju svoje račune sa Kurdima.