Postignut sporazum o uklanjanju svih kasetnih bombi do 2030. godine

Sve preostale kasetne bombe treba da budu uništene do 2030. godine, saopšteno je danas u Ženevi gde je postignut međunarodni sporazum o tom pitanju.

Zemlje članice Konvencije o zabrani kasetne municije, potpisane 2008. godine, danas su prvi put odredile rok za uništavanje te vrste oružje koje je ubilo ili osakatilo više od 500.000 ljudi u svetu u poslednjih 50 godina.

Predsednik Konvencije Henk Kor van der Kvast pozdravio je odluku i dodao da bi rok do 2030. godine mogao da pomogne međunarodnoj zajednici da uloži dodatne napore da se oslobodi kasetnih bombi, ali što je ranije moguće.

U Ženevi je tokom tri dana bio sastanak zvaničnika 119 zemalja članica Konvencije tokom koje su države razmenile informacije o količini preostalih kastetnih bombi i primeni sporazuma.

Konvencija, koja je 2010. godine stupila na snagu, zabranjuje upotrebu, transfer i skladištenje takvog oružja koje može da se baca iz aviona ili ispaljuje iz artiljerijskog oružja.

Svaka kasetna bomba je posuda, kontejner iz kojeg se u širokoj zoni raseje nekoliko stotina malih bombi, od kojih svaka može i godinama da čeka aktiviranje kada može ubiti ili osakatiti čoveka.

Pošto takve bombe ne eksplodiraju čim dodirnu tlo, to oružje predstavlja dodatnu opasnost za zemlje pogođene takvim oružjem i u kojima još postoje i minska polja.

Male bome iz kasetnih projektila su obojene, šarene čime privlače decu kojoj eksplodiraju u lice kad ih podignu s tla.

Ukupno 417 osoba je prošle godine poginulo od kasetnih bombi, a gotovo polovina su bila deca.

Učesnici skupa u Ženevi osudili su upotrebu kasetne municije u Siriji i Jemenu, koje nisu članice Konvencije.

Po izveštaju stručnjaka Konvencije, u Siriji je prošle godine od te municije poginulo 250 ljudi, a u Jemenu više od 100.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je u utorak da će dati 90 miliona dolara trogodišnje pomoći za čišćenje minskih polja i pomoć žrtvama takvih bombi korišćenih i tokom Vijetnamskog rata.