Buknula levičarska Latinska Amerika

ODLAZAK brazilske predsednice Dilme Rusef (68), kojim je okončana devetomesečna agonija u ovoj južnoameričkoj državi - imaće krupne posledice po stanje u zemlji, ali i mnogo šire.

Levičarska Latinska Amerika je "buknula" od negodovanja, a Venecuela, Ekvador i Bolivija su povukle svoje ambasadore iz Brazila u znak protesta, tvrdeći da se radi o puču.

Venecuela je saopštila da neće nastaviti odnose sa vladom koja je proizašla iz "parlamentarnog državnog udara". A ministar spoljnih poslova Ekvadora ocenjuje da je "obaranje Rusefove potkopavanje demokratskog pokreta u Brazilu".

I Brazil je, kao kontrameru, najavio povlačenje svojih ambasadora iz ovih zemalja.

Oštro negodovanje izrazio je i El Salvador, ali zasad nije zapretio povlačenjem ambasadora.

Levičarski lideri ovih zemalja godinama su bili saveznici Rusefove i njenog prethodnika Luisa Injasia Lula da Silve. Činjenica da je Rusefova smenjena posle trinaestogodišnje vladavine levice u ovoj, najvećoj zemlji Latinske Amerike, dovela je do toga da njene pristalice već danima protestuju na prestoničkim ulicama, pri čemu često izbijaju oštri sukobi sa policijom.

- Ovaj državni udar nije samo protiv Dilme. On je uperen na Latinsku Ameriku i Karibe. On je protiv nas. To je atak na narodni, progresivni, levičarski pokret - kazao je predsednik Venecuele Nikolas Maduro. - Ovde ne radi samo o napadu na Rusefovu, već na sve levičare u Latinskoj Americi.

On za ovakav razvoj događaja optužuje SAD, koje naziva "glavnim krivcem i inicijatorom napada na levičare".

Maduru je replicirao brazilski ministar spoljnih poslova Žoze Sera, ističući da je "opoziv Rusefove po zakonu". Sera je "uzgred" ukazao i na probleme legitimnosti Madurove vlasti.

Brazilski Senat smenio je u sredu Rusefovu zbog nezakonitog korišćenja novca iz državnih banaka sa idejom podsticanja javnih rashoda. Time je okončana maratonska procedura opoziva koja je proteklih meseci polarizovala ovu latinoameričku zemlju i paralisala njeno funkcionisanje.

Višednevnu senatorsku raspravu "krunisalo" je glasanje: 61 prema 20 za opoziv Rusefove! Senat je takođe, u odvojenom glasanju, odlučio da Rusefovoj neće biti zabranjeno da obavlja javne funkcije, što joj je, inače, prema brazilskom zakonu, moglo da bude uskraćeno u narednih osam godina.

Dilma Rusef najavila je da će se žaliti na odluku Senata koju je okarakterisala kao "parlamentarni puč". Obećala je povratak svoje Radničke partije na vlast.

NOVI PREDSEDNIK

Umesto Dilme Rusef, na čelu Brazila sada se nalazi dosadašnji konzervativni potpredsednik Mišel Temer. On je položio zakletvu pred predstavnicima oba doma Senata i svog kabineta. Temer, koji je upravljao Brazilom otkad je u maju suspendovana Dilma Rusef, položio je zakletvu pa će, u svojstvu predsednika, završiti njen mandat do 2018. godine.