Poljaci poručili: Evropa ne sme da dozvoli menjanje granica silom i nadmoć moćnih država

Predsednik Poljske Andžej Duda upozorio je jutros, na 77. godišnjicu početka Drugog svetskog rata, da Evropa ne sme da dozvoli povratak imperijalnih ambicija, gaženje međunarodnog prava, pomeranja granica silom, ni to da njome upravlja orkestar moćnih država jer se to uvek zvršava otimanjem od slabijih naroda i zemalja.

"Ne smemo da dozvolimo da se u Evropu vraćaju imperijalne ambicije, ne možemo da pristanemo na gaženje međunarodnog prava, ne mogu se zatvarati oči na to što drugim otimaju slobodu i silom pomeraju granice u Evropi. Nije moguć pristanak na obnovljeni orkestar velikih sila, jer se to pre i kasnije završava otimanjem onog što imaju slabiji", kazao je Duda na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku.

Poljski državni vrh položio je vence na Spomenik braniocima Vesterplate u zoru, tačno u 4 sata i 40 minuta, kada je na današnji dan nemački bojni brod Šlezvig-Holštajn ispalio salve na poljski vojni magacin na tom poluostrvu u Baltičkom moru, što su bili prvi pucnji Drugog svetskog rata.

"Podmukla salva bila je prvi znak kako će izgledati taj rat koji je upravo počinjao. Bila je kršenje svih principa, gaženje međunarodnog prava. Udar čija je druga etapa bio napad drugog totalitarnog režima pored Hitlerovog - sovjetskog totalitarnog režima. Staljinov Sovjetski Savez napao nas je na osnovu tajnog sporazuma sa Hitlerovom Nemačkom 17. septembra 1939. godine. To je bio napad koji poljska vojska više nije bila u stanju da odbije", kazao je danas Duda.

Poljski predsednik podsetio je na reči jednog od svojih prethodnika, pokojnog Leha Kačinjskog koji je tu na Vesterplateu upozoravao da ne sme nikada da se pokaže slabost pred totalitarnim režimima i imperijalnim ambicijama sila.

"Jer to se završava tako kao ovde, na Vesterplateu. Slabost se završava ratom, a neodlučnost sa 70 miliona žrtava", rekao je Andžej Duda.

Povodom 75. godišnjice kraja Drugog svetskog rata Dudin prethodni predsednik Poljske, Bronjislav Komorovski organizovao je na Vesteplateu veliku konferenciju državnika i istoričara u nastojanju da upozori da Istočnoj Evropi oslobođenje od fašističke okupacije nije donelo pravu slobodu, već drugi totalitarni režim i status sovjetskih satelita.

"Ne možemo da odustanemo od podsećanja na ono što sadašnje vlasti Rusije ne žele da pamte - da je u tom ratu faktički saveznik Hitlera do juna 1941. godine bio Sovjetski Savez. Na kraju Drugog svetskog rata Sovjetski Savez jeste isterao Nemce, ali je u Evropi uspostavio svoju imperiju, čega Rusija takođe ne želi da se seća", kazao je tada na konferenciji savetnik tadašnjeg poljskog predsednika Tomaš Nalenč.

Na Vesterplateu koji je šačica poljskih vojnika uspela da brani nedelju dana, u zoru 1. septembra 1939. godine ispaljeni su prvi pucnji u Drugom svetskom ratu i simbolično je tada počeo rat, iako je on za Veliku Britaniju i Francusku počeo 3. septembra kada su one objavile rat Nemačkoj, za Rusiju tek napadom Hitlera na Sovjetski Savez 22. avgusta 1941. godine, a za SAD 7. decembra 1941, japanskim napadom na luku Perl Harbor.