Turska čisti granice od islamske države

Broj ubijenih je porastao na 54 osobe, od čega je 29 njih starosti ispod 18 godina, a zvanični izveštaji navode da su 22 žrtve mlađe od 14 godina, onoliko koliko se pretpostavlja da je najviše imao bombaš koji je počinio masakr.

Među poginulima je i tromesečna beba.

Prokurdska Narodna demokratska partija tvrdi da je svadba bila organizovana za jednog od njenih članova. Među oko 100 povređenih je mladoženja, dok je mlada prošla bez povreda.

U Gazijantepu je korišćen isti tip bombe kao u napadima 2015. godine koji su se dogodili u Ankari i okrugu Suruč. Za te napade okrivljena je Islamska država, što podiže sumnje da ta organizacija stoji iza bombaškog napada na svadbi u Gazijantepu.

Najteži napad u istoriji moderne Turske, dogodio se u oktobru 2015. godine kada je više od stotinu osoba ubijeno u dva samoubilačka napada na prokurdski mirovni skup u Ankari. Pre tog napada, 20. jula 2015. godine, bombaš samoubica napao je prokurdsko okupljanje u Suruču u blizini sirijske granice usmrtivši 33 osobe.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ranije na konferenciji za novinare u Istanbulu da je za napad u Gazijantepu najverovatnije odgovorna Islamska država.

ID je suočena sa velikim gubitkom svoje teritorije u blizini turske granice. Analitičari smatraju da je bomba na svadbi trebalo da bude upozorenje da još sve nije gotovo i da ćelije ID i dalje postoje i da su spremne za ovakve samoubilačke akcije koje se završavaju masovnim pogibijama nevinih.

Još se ne zna državljanstvo deteta-bombaša. Do juče zvanično nijedna organizacija nije preuzela odgovornost za napad u Gazijantepu.

- Turska granica sa Sirijom mora potpuno da se "očisti" od Islamske države - izjavio je juče ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu. - Mi imamo prirodno pravo da se borimo protiv te terorističke organizacije na svojoj teritoriji.

U međuvremenu Turska je nastavila obračun sa pristalicama imama Fetulaha Gulena, kog Ankara optužuje za organizovanje prošlomesečnog neuspelog vojnog puča, i to ne samo u zemlji već i izvan granica.

Između ostalih, to su osetili i Turci koji žive u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Švajcarskoj, a koji imaju veze sa uticajnim Gulenovim pokretom, koji tvrde da primaju pretnja smrću.

Ozan Džejhun, bivši nemački poslanik rođen u Turskoj, posle puča u Turskoj objavio je da Gulenove pristalice "očekuje mnogo besanih noći".

Portparol turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Ibrahim Kalin, prošle nedelje je izjavio da su pojedini vojni oficiri, koji su učestvovali u puču, priznali da su "članovi Gulenovog kulta" i da su "primali naređenja nadređenih u Gulenovoj hijerarhiji".

A u samoj Turskoj juče je suspendovano još 95 policijskih oficira. Ukupno je oko 80.000 zaposlenih u policiji, vojsci, pravosuđu i drugim javnim službama dosad suspendovano ili smenjeno.

BAKU NEĆE TURSKU BAZU NA SVOJOJ TERITORIJI, ALI NI GULENA U AZERBEJDžANU

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

ZVANIČNI Baku je demantovao informaciju o tome kako će dozvoliti Turskoj da ima svoju bazu u Azerbejdžanu. Po azerbejdžanskom ustavu, na njegovoj teritoriji nijedna zemlja ne može imati vojne baze. Osim toga, Azerbejdžan je ozbiljno shvatio svoje članstvo u Pokretu nesvrstanih, u kojem je od maja 2011. godine, i ne želi da bude član nijednog vojnog bloka.

Vesti o tome da će Azerbejdžan dozvoliti Turcima da imaju svoju bazu pojavile su se jer je turskim pilotima dozvoljeno da mogu da se odmaraju na jednom vojnom aerodromu dok se njihovi avioni pune. Kad se zna da su već duže vreme odnosi između Azerbejdžana i susedne Jermenije vrlo loši i da se nedavno ratovalo u Nagorno-Karabahu, prisustvo turske baze bi samo još više pogoršalo lošu situaciju u tom regionu.

U vreme kad su ginuli ljudi na granici Karabaha i Azerbejdžana, predsednik Turske Tajip Erdogan je davao izjave koje nisu smirivale situaciju, jer je tvrdio da će Turci biti uvek uz Azerbejdžance.

Iako Baku nema nameru da se vojno zbližava sa Ankarom, islamski propovednik Fetulah Gulen je došao na crnu listu Azerbejdžana. Naime, iz administracije azerbejdžanskog predsednika Iljhama Alijeva, kojeg Vašington povremeno kritikuje za samovlašće i kršenje ljudskih prava, tvrde da se Gulenov pokret povezao sa opozicijom u Azerbejdžanu. Vlasti u Bakuu kažu da će bilo kakve pokušaje destabilizacije u zemlji žestoko kazniti.

Inače, u Azerbejdžanu će se 26. septembra održati referendum na kojem će se narod izjasniti podržava li promenu ustava po kojoj bi se predsednički mandat produžio sa pet na sedam godina. Osim toga, neće više biti ograničenja starosne granice za predsednika.

B. VLAHOVIĆ