Rusi okreću rakete ka Rumuniji

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

IAKO većina ruskih vojnih eksperata smatra da Amerikanci neće preseliti svoje atomske bombe iz Turske u Rumuniju, moskovski generali za svaki slučaj upozoravaju Bukurešt šta bi sve moglo da se dogodi ako 50 opasnih avionskih B-61 stigne u nekadašnju bazu Varšavskog bloka Deveselu koju su Sovjeti napravili 1952. godine.

I posle demantija Ministarstva spoljnih poslova Rumunije u kojem se tvrdi da nije tačna vest belgijskog internet-portala da će Amerikanci prebaciti iz Turske 50 atomskih bombi u bazu u Deveselu ruski generali objašnjavaju šta bi se sve moglo dogoditi i kakve bi bile posledice.

General-lajtnant Valerij Zaparenko, zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Rusije kaže da u Bukureštu moraju da znaju da će, ako udome američke atomske bombe, Rumunija biti na prioritetnoj listi ciljeva ruskih strateških atomskih snaga. U slučaju da stvarno prebace u Rumuniju američke bombe B-61, Rusija će automatski ojačati svoje snage na jugozapadnom strateškom pravcu. Tada bi Rusija na Krim prebacila bombardere TU-22M3.

Nije sporno da zbog političke situacije u Turskoj može da se dogodi da neko pokuša da ukrade to opasno oružje iz dobro čuvane baze Indžirlik koja je udaljena od sirijske granice svega 130 kilometara.

Većina ruskih eksperata smatra da će Vašington najverovatnije to opasno oružje vratiti kući. Zasad o tom preseljenju ćute i Turci i Amerikanci.

Akademik Aleksej Arbatov, rukovodilac Centra međunarodne bezbednosti Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa, podseća da je Turska član NATO od 1952. godine i da se atomske bombe tamo nalaze od početka šezdesetih.

- Na teritoriji Turske se nalaze atomske bombe, ali Turska nema avione koji bi ih mogli baciti na protivničku teritoriju. Prebacivanje atomskih bombi u Rumuniju bila bi velika međunarodna provokacija koja bi produbila ionako loše odnose SAD i Rusije. Zbog toga sumnjam da će do toga doći - uveren je Arbatov. - Da bi se to učinilo, moraju da se obezbede posebna skladišta, da se dovedu jedinice koje će ih čuvati, organizovati sistem PVO... Osim toga, rumunskom rukovodstvu nisu potrebni problemi sa Rusijom. Ako i budu prebacivali iz Turske atomske bombe, Amerikanci će ih vratiti kući kao što su pre toga učinili u Grčkoj i Velikoj Britaniji.

Vodeći naučni saradnik Instituta za probleme međunarodne bezbednosti RAN Aleksej Fenenko kaže da je razumljivo što Bukurešt ne želi američke atomske bombe, jer i tako ima komplikovane odnose sa susednom Mađarskom i Bugarskom. Mađari imaju stare teritorijalne pretenzije ka Rumuniji. Loši odnosi sa Moskvom su zbog Moldavije i Pridnjestrovlja. Osim toga Rusija jača svoje snage na Krimu.

Aleksej Fenenko smatra da će Amerikanci i dalje pritiskati Rumune koji su se još 2011. saglasili da imaju na svojoj teritoriji kompleks PRO i tako su dali zeleno svetlo Vašingtonu da tamo mogu da dovezu bilo koje oružje. Uostalom, američki potpredsednik Džo Bajden je rekao 2014. da će odgovor Vašingtona na razvoj vojne infrastrukture na Krimu biti u Rumuniji.

Penzionisani pukovnik Igor Čehovski, bivši glavni inženjer Šestog odeljenja Glavnog štaba PVO koji je zadužen za ruske atomske arsenale, kaže da u bazi u Rumuniji nisu stvoreni uslovi i infrastruktura potrebna za skladištenje atomskih bombi. Igor Čehovski misli da će te bombe najverovatnije biti prebačene u Nemačku, recimo u Ramštajn gde postoje svi uslovi za čuvanje bombi B-61.

Bivši načelnik Centralnog naučnoistraživačkog instituta Ministarstva odbrane Rusije general-major Vladimir Dvorkin kaže da Amerikanci svoje bombe mogu da presele u neku savezničku zemlju ali bi bilo najbolje da ih vrate kući.