MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

DVE runde pregovora Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana na prvom spratu rezidencije predsednika Ruske Federacije u Konstantinovskom dvorcu, u "Grčkom salonu" u mestu Streljna, nedaleko od Sankt Peterburga, danas su označile kraj ruskih sankcija Turskoj i početak novog otopljavanja odnosa između dve zemlje. No, za razliku od Turaka koji su susret dvojice predsednika nazvali istorijskim, Putinov portparol je bio suzdržaniji pa je jučerašnji susret nazvao "početkom obnavljanja odnosa".

Na početku, Putin je podsetio da je prethodnih godina nivo i karakter odnosa dveju država dostigao bez presedana visoki nivo i kvalitet. Ali, posle turskog obaranja ruskog aviona prošle godine odnosi su se skotrljali na vrlo nizak nivo:

- Vaša današnja poseta bez obzira na vrlo složenu situaciju u Turskoj govori da mi svi želimo obnavljanje dijaloga, uspostavljanje odnosa u interesu naroda Turske i Rusije - kazao je predsednik Putin na početku razgovora i ponovio da je principijelna pozicija Rusije da je protiv smene vlast neustavnim putem.

Erdogan je kazao da je njega i ceo turski narod obradovao telefonski poziv Putina koji mu je pružio podršku posle pokušaja puča. On je istakao da se nada da će posle pregovora u Sankt Peterburgu dve zemlje još bolje sarađivati. Aludirajući na Siriju, dodao je i da se od pregovora dvojice predsednika mnogo očekuje i u regionu.

Jasno je zašto su danas na pregovorima u fokusu bili ekonomski odnosi između Rusije i Turske, koji su do pre dve godine vrtoglavo rasli. Tada su Putin i Erdogan isticali da im je želja da razmena dostigne 100 milijardi dolara. Ali, posle rušenja ruskog aviona i uvedenih sankcija, trgovinska razmena se stropoštala čak 70 odsto, na svega šest milijardi dolara. Rapidno se smanjio i broj ruskih turista u Turskoj.

Odlučeno je da se obnovi rad međuvladine rusko-turske komisije. Rusi će nastaviti da rade na prvoj turskoj atomskoj centrali "Akujo", a Erdogan ističe da su zainteresovani za gasovod "Turski tok". Opet će se vijoriti i turske zastave na gradilištima u Rusiji.

Što se tiče spoljnopolitičkih tema, glavni i najteži deo pregovora je bio oko Sirije. Rusima je važno da budu poraženi islamski ekstremisti, a Turskoj da joj Kurdi ne prave probleme. Ako se pronađe formula kompromisa koja bi zadovoljila obe strane, onda bi se i odnosi zaista mogli normalizovati.

Za Rusiju je izuzetno važno da Turska ne bude više domaćin teroristima sa Kavkaza. O tome su Putin i Erdogan, najverovatnije, razgovarali u četiri oka. Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je više puta davao u Ankari spiskove terorista sa Kavkaza koji su u Turskoj i imaju podršku tamošnjih obaveštajnih službi. Kadirovu je obećano da će se taj problem rešiti, ali od toga nije bilo ništa. Uzgred rečeno, turski mediji su javili da je poslednjem trenutku Erdogan poveo sa sobom u Peterburg Hakana Filana, šefa obaveštajne službe.

Bez obzira na izjave Erdogana, sasvim je jasno da Turska neće ni pokušavati da napusti NATO. A koliko se stvarno Erdogan okrenuo ka Rusiji i udaljio od saveznika, znaće se kroz nekoliko dana jer u Tursku stiže američki državni sekretar Džon Keri.


BERLIN POZDRAVLjA "OTOPLjAVANjE"

KOORDINATOR nemačke vlade za odnose sa Rusijom Gernot Erler pozdravlja otopljavanje odnosa Turske i Rusije, dodajući da Nemačka ne vidi opasnost da se Turska udalji od NATO. Erler je rekao da postoji "interes Evrope da se okonča ledeno doba između Turske i Rusije", jer to takođe ometa napredak u rešenju konflikta u Siriji i na Kavkazu. Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je rekao da ne očekuje da tursko-ruski odnosi postanu "tako bliski da bi Rusija mogla da ponudi alternativu bezbednosnom partnerstvu NATO".


POSREDNICI

NAVODNO su posrednici mirenja Moskve i Ankare bili predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Dagestana Ramazan Abdulatipov. Turski biznismen Džavit Čaglar je iskoristio svoje poznanstvo sa njima i preneo molbu načelnika turskog generalštaba Hulusija Akara da Ankara želi pomirenje. Zatim su Nazarbajev i Abdulatipov telefonirali u Kremlj.