Aleksandar Dugin: Zapad - propast Evrope

Smatram sebe antizapadnim ideologom u svakom smislu. Ali razlikujem Evropu i Zapad. Verujem da su to dva različita pojma. Evropa je istorijska teritorija sa različitim narodima, tradicijama i državama koje postoje, i to me veoma interesuje.

Pisao sam niz knjiga pod naslovom Noomahija (Sudar nomosa) u kojima se govori o logosima Evrope, Nemačke, Francuske, Italije i Grčke. Imam najdublje poštovanje za logos evropske kulture. Proučavam ga, zajedno sa jezicima, književnošću, filozofijom u evropskim kulturama, koje volim.

Ali mislim da Evropa pada poslednjih par vekova, počev od epohe prosvetitetljstva, pa sve do liberalizma i savremenog anglosaksonskog liberalizma, i sve to nije Evropa, nego anti-Evropa. I upravo to pripisujem pojmu "Zapada". Na Zapadu sunce zalazi, opada, nestaje, i upravo takva je etimologija te reči na ruskom. Protiv Zapada sam i za Istok, za uspinjanje. Zapad je propast Evrope.

Moji svetonazori su antizapadni, ali nisu antievropski. Evropa me izuzetno interesuje i visoko cenim tradicionalni evropski logos. Nije slučajnost da sam napisao i nekoliko knjiga posvećenih Martinu Hajdegeru. Pisao sam i o drugim evropskim misliocima. Važno je da se sve ovo ne pretvori u karikaturu.

Čovek može da voli Evropu i da ne voli Zapad. Zapad nije nastavak evropske kulture, nego zamena za evropsku kulturu. Evropski identitet je otet, a duh koji opseda savremenu Evropu je antievropski. Volim pravu Evropu - hrišćansku, grčko-rimsku, gotsku Evropu - sa njenim tradicionalnim duhom i herojskim vrednostima. Ali prezirem i odbacujem ovu liberalnu, buržoasku, degenerisanu i politički korektnu pseudo-Evropu, čija kultura i identitet nestaju pred našim očima.

(Katehon)