Tramp i zvanično rival Klintonove u trci za predsednika SAD

Donald Tramp prihvatio je nominaciju Republikanske partije i zvanično postao kandidat za predsednika SAD na izborima u novembru.

Tramp je na završetku konvencije republikanaca u četvrtak veče u Klivlendu obećao da će kao predsednik ponovo učiniti zemlju bezbednom i ograničiti imigraciju, ocenivši da su problemi s kojima se zemlja suočava preveliki da bi mogli da budu rešeni u okviru tradicionalne politike.

Osvrnuvši se na nedavne napade u zemlji i svetu, Tramp je obećao da će ako on dođe na čelo države "bezbednost biti obnovljena".

Gotovo 180.000 ljudi koji su u SAD nelegalno predstavljaju, rekao je Tramp, pretnju bezbednosti zemlje.

"Napadi na našu policiju i terorizam u našim gradovima prete našem načinu života", rekao je Tramp i dodao da će "kriminal i nasilje" biti okončani ako bude izabran za predsednika.

Takođe je obećao da će zaštiti homoseksualce i lezbejke od nasilja i ugnjetavanja i da će osigurati da mladi koji žive u većinski crnim gradovima "imaju isto toliko prava da žive svoje snove kao i bilo koje drugo dete u Americi".

Tramp je rekao da će ako bude izabran za predsednika "pojednostaviti" poreski sistem za srednju klasu i biznis i da će ponovo pregovarati o trgovinskim sporazumima koji, kako je kazao, stavljaju radničku klasu Amerikanaca u nepovoljan položaj.

"Napravio sam milijarde dolara u sklapanju poslovnih dogovora, sada ću našu zemlju ponovo učiniti bogatom", rekao je Tramp.

Obećao je da će ako bude izabran pregovarati s pojedinačnim zemljama, a da neće sklapati kompleksne sporazume u koje su uključene mnoge države. Takođe je rekao da neće dozovliti da se američke kompanije sele u druge zemlje "bez posledica".

Tokom govora je za sebe rekao da je moćan saveznik onih koji misle da ih je Vašington napustio i poručio im da će se boriti i pobediti za njih.

"Ušao sam u političku arenu da moćni ne bi više mogli da biju ljude koji ne mogu da se brane", rekao je Taramp.

Govoreći o spoljnoj politici, Tramp je kritikovao dosadašnju politiku i demokratskih i republikanskih predsednika zbog "15 godina ratova na Bliskom istoku".

"Amerikanizam, ne globalizam će biti naš kredo. Dok god nas budu vodili političari koji ne stavlaju Ameriku na prvo mesto, možemo da budemo uvereni da se druge zemlje neće odnositi prema Americi s poštovanjem", rekao je Tramp.

Tramp je optužio Kinu za krađu intelektualne svojine, damping i nepravedno manipulisanje svojom valutom.

Ponovo je optužio kandidatkinju demokrata Hilar Klinton da nije kvalifikovana za predsednika, da je previše vezana za elite da bi razumela borbu birača i da je njena zaostavština "smrt, destrukcija, terorizam i slabost", dodavši da to ne mora da bude američka zaostavština.

Takođe je optužio predsednika Baraka Obamu da je podelio zemlju po rasnoj liniji i da je učinio zemlju opasnijom.

Njegova ćerka Ivanka Tramp koja ga je najavila na konvecniji rekla je da će Tramp promeniti zakone o radu koji su doneti u vreme kada "žene nisu bile značajni deo radne snage" i da će se fokusirati na stvaranje kvalitetne brige o deci pristupačne svima.

Tokom četvorodnevne konvencije Republikanske partije organizovani su protesti i uhapšeno je više od 20 ljudi, ali nije bilo većih nereda.

ČEŠKA OPOMINjE TRAMPA: OSPORAVANjE KOLEKTIVNE ODBRANE NATO NESREĆNO I OPASNO

Šef češke diplomatije Lubomir Zaoralek upozorio je da su ideje republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa da NATO ne mora automatski da krene u odbranu napadnutog člana već da može prvo da vidi šta su te zemlje učinile za SAD i osporavanje principa kolektivne odbrane nesrećni i veoma opasni.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski za razliku od zvaničnika u drugim zemljama NATO uveren je da Poljska ne mora da brine zato što kao jedna od retkih članica NATO na istočnom krilu izdvaja dogovorenih dva odsto BDP-a za odbranu te se Trampove reči na nju ne odnose.

"Događaji 11. septembra su pokazali da obaveza zajedničke odbrane funkcioniše u oba pravca. Stvaranje

dodatnih kriterijuma za pružanje vojne pomoći kakvih nema u Vašingtonskom sporazumu je veoma nesrećna i opasna ideja. U stvari to znači da sahranjujemo Vašingtonski sporazum", kazao je češkoj agenciji ČTK ministar spoljnih poslova Češke Zaoralek.

Šef češke dipomatije podsetio je Trampa da je član 5 Vašingtonskog sporazuma o kolektivnoj odbrani napadnutog saveznika aktiviran jedan jedini put i to da su upravo pomoć tražile SAD nakon terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. godine.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je za poljske medije da veruje da SAD i sa Trampom na čelu neće oklevati da priteknu u pomoć konkretno Poljskoj.

"Izdvajamo dva ili čak i više od dva odsto našeg BDP za bezbednost. To je veliki ulog, veliki doprinos odbrani NATO. I ja nisam čuo od američkih političara da bi dovodili pod znak pitanja poljsko-američko savezništvo i naše učešće u NATO", kazao je Vaščikovski.

Poljski ministar dodao je da je Tramp izneo samo prilično komplikovanu istinu da član 5 obavezuje sve članice da priteknu u pomoć napadnutom članu ali da svaka članica odlučuje sama kako će to učiniti.

"Svaka zemlja samostalno odlučuje kakvu će pomoć pružiti. I ona ne mora da bude automatska. To je istina. Mi smo za to znali i ja lično sam na to upozoravao i zato zahtevao da ta garancija iz Vašingtonskog sporazuma bude dopunjena realnim prisustvom vojnika NATO u Poljskoj. Zato sam se godinama borio i za razmeštanje američkog antiraketnog štita", kazao je Vaščikovski.

Donald Tramp je šokirao saveznike u NATO kada je u sredu za Njujrok tajms izjavio da SAD ne bi pomogle automatski konkretno baltičkim republikama ako bi ih napala Rusije, već bi prvo kao predsednik SAD proveravao da li su te zemlje ispunile svoje obaveze prema Americi.

"Solidarnost je ključna vrednost u NATO. Mi branimo jedni druge", reagovao je na tu Trampovu izjavu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.