REDŽEP TAJIP ERDOGAN: Od zatvora do bele palate

Džamije su naše kasarne, kubeta su naši šlemovi, minareti su naši bajoneti, vernici su naši vojnici.

Recitovanje ovih islamističkih stihova koji su Redžepa Tajipa Erdogana (62) pre 17 godina odveli u zatvor na deset meseci jer su se kosili sa sekularnim sistemom, kao da su se otelotvorili u noći neuspelog vojnog udara. Podrška koju je dobio iz džamija i od građana uslovila je da još jedanput, kao mnogo puta pre toga, bude pobednik.

Dečak iz siromašne porodice iz Rizea, na obali Crnog mora, školovan za imama, završio je sa diplomom menadžmenta. Sudski gonjen zbog podsticanja na verske mržnje, nekada "autsajder", Erdogan nije posustajao u političkoj borbi.

Političku karijeru je počeo u okrilju fundamentalističke Partije prosperiteta, i postao gradonačelnik Istanbula, grada u kome je od 1967. godine živeo i u kome je zaradio prvi novac, prodajući limunadu i susam. Kada je krajem devedesetih njegova stranka zabranjena, primirio se.

A onda je osnovao još uspešniju Partiju pravde i razvoja (AKP), koja je 2002. godine pobedila na parlamentarnim izborima, ali Erdogan ne dobija ni poslaničko mesto, iako je postao najpopularniji političar. Posle osvajanja poslaničkog mandata na ponovljenim izborima u jednoj od provincija, otvaraju mu se premijerska vrata, jer Abdulah Gul podnosi ostavku.

Od tada je neprikosnoveni vladar. Najpre je deset godina proveo u premijerskoj fotelji, da bi tokom poslednje dve godine seo u predsedničku, sada s dosta velikim izgledima da uspe da "progura" izmene Ustava koje bi mu omogućile dugu vlast.

Za sledbenike posvećeni vernik, čija supruga i kćeri nikada nisu viđene bez marama, i reformator koji je uzdigao tursku ekonomiju, a za protivnike jeftini populista i diktator, tek on je uspeo da nekad marginalnu Partiju pravde i razvoja (AKP) dovede do više ubedljivih pobeda. Na putu uspona bespoštedno se obračunavao sa protivnicima i rivalima, bilo da su to novinari, biznismeni, sudije, generali, ili kao u slučaju velikog preostalog suparnika, nekadašnjeg saradnika Fetulaha Gulena, i sa nekadašnjim prijateljima. Pokazalo se i da vešto pliva u međunarodnim vodama. Igrao je toplo-hladno sa američkim NATO saveznikom u sirijskom sukobu, "večnim" evropskim pregovaračem Briselom u izbegličkoj krizi i značajnim ekonomskim partnerom Moskvom, kome je oborio avion. Svoje tendencije ka "novoj Turskoj" ispoljio je i u novom, velelepnom predsedničkom kompleksu u okolini Ankare, 30 puta većem od vašingtonske Bele kuće.