KOMENTAR: Nečasno

PRE samo nekoliko dana pred nama se, na način kako to već samo Englezi umeju da sroče, pojavio Čilkotov izveštaj, ogoljena hronika beščašća i cinizma Tonija Blera.

Umiveni rečnik lorda Čilkota nije ni prikrivao gomilu licemerja i olake lakoće žrtvovanja drugih, sadržanih u potezima nekadašnjeg britanskog premijera. Lažima stvoren ratni talas, koji je zapljusnuo Irak pre 13 godina, preliva se i danas planetom. Od procvata terorističkih organizacija koje će opravdanje svog delovanja uvek lako naći u ovom ili nekom sličnom Bleru, do leševa izbeglica u plićacima grčkih ostrva.

I šta smo, nekoliko dana posle svega, dobili zauzvrat, osim činjenice da se zbog obilja drugih događanja ovo čini već kao daleka prošlost? Evo šta: uzdrhtali glas Tonija Blera pred kamerama kada je rekao jedno "izvinjavam se" i jedno "kajem se, ali..." Svetu koji je naterao da krvari! Samo to za sve nevolje i zlo? Da li je u tome bilo iskrenosti, nije ni važno. Naknadna pamet ne pomaže nikome. Ni dželatu ni žrtvi.

Svi kojih se nakaradna nazovipolitika Tonija Blera dotakla samo su gubitnici. Nema povratka ubijenih, osakaćeni će to zauvek ostati, bol bledi tek sa vremenom. Izvinjavam se i kajem... Ko to čuje? Možda samo onaj ko je izgovorio.

Ipak, Čilkotov izveštaj - iako se završava tamo gde je trebalo da počne - od pravne odgovornosti onog koji je rat inspirisao svojim svesnim lažima - može da izrodi i dobitnike u celoj ovoj otužnoj priči. Generacije koje dolaze imaju priliku da na nikada jasnijem primeru shvate da svoju sudbinu ne treba olako da daju u ruke bilo kome. Demokratski izbori su sjajna stvar ako ispune svoj cilj, da u njima više nikada ne bude pobednika kakav je jedan Toni Bler.