NATO-pokušaj gašenja britanskog požara!

POTRES izazvan izlaskom druge najveće evropske ekonomije, nuklearne sile i stalne članice Saveta bezbednosti UN, Velike Britanije, iz briselske familije, oseća se i u NATO. Smirujući nervozne saveznike, uoči Samita 28 članica NATO, 8. i 9. jula u Varšavi, američki državni sekretar Džon Keri najavio je zbijanje prekookeanskih redova i "još jači NATO". U samoj EU, međutim, uoči samita produbljuju se podele oko ključnih "vezivnih" faktora, dok upozorenja Alijansi stižu iz Kremlja:

- Alijansa ne samo da traži u ponašanju Rusije potvrdu legitimnosti, već i preduzima protiv nas realne konfrontacione korake... Mi, naravno, znamo kako da adekvatno reagujemo i to ćemo sigurno činiti i u budućnosti, ali nemamo nameru da podlegnemo militantnoj ošamućenosti - poručuje ruski predsednik Vladimir Putin.

Vašington smatra da je, posle "bregzita", usred izbegličke krize na jugu Starog kontinenta i "agresije" Rusije sa istoka, kucnuo čas za produbljivanje veza NATO i EU. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da je saradnja između ove dve institucije sa sedištem u Briselu još važnija posle "bregzita", jer pozicija Britanije u Alijansi, za razliku od EU, ostaje nepromanjena. Od 28 članica NATO, 22 su ujedno i u EU, pa izlaskom Britanije iz EU, Alijansa postaje "lepak" uzdrmane Evrope:

- Rukovodstvo SAD sada treba da zadrži Veliku Britaniju i kontinentalne partnere da zajednički rade u NATO i dalje od toga - piše predsednica vašingtonskog Džerman maršal fonda Karen Donfrid.

Stoltenberg je već pohvalio britansko raspoređivanje jednog od četiri bataljona NATO u okviru jačanja "fronta" na istoku Evrope, iako analitičari podsećaju da će finansijske teškoće na Ostrvu smanjiti vojna izdvajanja Londona, što će osetiti i NATO. Mnogo veći izazov ostaje "kontinent" EU.

Vladimir Putin

Jer, članice EU su nesaglasne ne samo u suočenju sa izbegličkom krizom i kolebljive u odnosu prema Moskvi, već i u želji da Alijansa ostane, kao proteklih sedam decenija, jedini "odbrambeni kišobran" Evrope. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker dugo agituje za stvaranje odbrambenih snaga EU. Šefica diplomatije EU Federika Mogerini u novom dokumentu o globalnoj strategiji podgreva tu ideju:

- Dok NATO nastavlja da brani svoje članice, od kojih je većina evropskih, od spoljnog napada, Evropljani moraju da budu bolje opremljeni, trenirani i organizovani da doprinesu odlučno tom kolektivnom naporu, kao i da samostalno deluju, kada je potrebno - ističe se u dokumentu.

Bez Britanije u EU, međutim, odbrambene mogućnosti Unije, uključujući obaveštajno nadglednje i specijalne snage, znatno se smanjuju. Francuska ostaje jedina evropska zemlja sa značajnijim vojnim kapacitetima.

S druge strane Atlantika, u dokumentu "Obnavljanje moći i svrhe Atlantske alijanse", bivši komandant NATO Džejms Džons i nekadašnji podsekretar za politička pitanja i američki ambasador pri NATO Nikolas Berns, nude rešenje. Zalažu se ne samo za permanentno stacioniranje trupa NATO u baltičkim zemljama i Poljskoj, već i u Bugarskoj i Rumuniji. Štaviše, u potrebi da se Putinu pokaže snaga NATO, oni su za veću ulogu Berlina:

- Posle "bregzita", potrebna nam je jača Nemačka - naglašava Berns.

No, vodeća evropska ekonomija, uoči samita protivi se provociranju Putina stacioniranjem četiri bataljona NATO u baltičkim državama i Poljskoj:

- Svako ko veruje da simbolično paradiranje tenkovima na istočnoj granici Alijanse povećava bezbednost, taj greši - upozorio je nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer.

Džon Keri i Jens Stoltenberg

SKEPTICI SA OBE STRANE

SA obe strane Atlantika čuju se glasovi "NATO skeptika". U SAD mogući predsednički kandidat republikanaca Donald Tramp je postavio pitanje uloge NATO. Evropski levičarski aktivisti su, s druge strane, pokrenuli kampanju za napuštanje NATO.