Miroslav Majkl Đorđević: Tramp bi nam bio bolji

REPUBLIKANAC Donald Tramp bio bi za Srbiju bolje rešenje za predsednika SAD od Hilari Klinton. On jeste pomalo mačka u džaku, ali ohrabruje što se izjasnio protiv konflikta sa Rusijom. To pokazuje da on kao poslovni čovek ima realan pogled na stvari. Trampovo delovanje jeste nepoznanica, ali i to je bolje od politike Klintonove, koja je bila i ostala nepovoljna za Srbiju.

Mogući ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD ovako za "Novosti" iz srpskog ugla analizira Miroslav Majkl Đorđević (80), američki biznismen i verovatno najuticajniji Srbin u dijaspori. On naglašava da bez ozbira na ishod izbora, Amerika želi promene.

- Pažljivo pratim američku politiku, budući da sam svojevremeno bio aktivan u Republikanskoj stranci. Tramp je rezultat nezadovoljstva republikanaca svojim vođstvom. Američki narod dao mu je mandat da se suprotstavi potezima Obamine administracije, ali to je izostalo. Republikanci žele nova lica. Pojava Bernija Sandersa pokazatelj je slične želje i kod demokrata.

* U Beogradu promovišete svoju knjigu sećanja "Decenija iluzija 1990-2000"("Klio"). U kojim prividima smo živeli tokom ove burne decenije?

- Tri su aktera iluzija kojima sam se bavio - Amerika, Srbija i srpska dijaspora. SAD još od Bušovog mandata sprovode politiku novog svetskog poretka. U tom projektu Jugoslavija je bila eksperiment. Politika koja je Ameriku vodila od Sarajeva i Prištine, do Kabula i Bagdada, pokazala se kao velika iluzija. To se posebno odnosi na primenu rešenja sa Balkana na Bliskom istoku. Amerika u svetu nije promovisala tekovine slobode, demokratije i jednakosti, već princip sile. Tako skrojen poredak danas je u dubokoj krizi.

* U kojim obmanama je živeo srpski narod?

- Najveća srpska iluzija jeste ona jugoslovenska. Tri Jugoslavije u režiji kralja Aleksandra, Tita i Miloševića bile su tri grobnice srpskog naroda. Čak i posle očiglednog raspada SFRJ vlastodršci u Beogradu verovali su u očuvanje neke krnje države, iako je to bilo nemoguće. Milošević nije razumeo nova svetska kretanja i zato je propala i njegova vizija transfera iz titoizma u neki novi poredak. Tih godina se ozbiljno računalo da će Rusija da se vrati komunizmu, a da će Kina da ojača i bude balast američkom imperijalzmu. I to se pokazalo pogrešnim.

* Da li su Srbi iz rasejanja učinili sve što su mogli tih godina da pomognu matici?

- Dijaspora je branila srpske interese, ali najveći problem bio je što nismo tačno znali koji su. Beograd nije imao stratešku i geostratešku viziju Srbije u novim okolnostima. Na početku rata tražili smo i molili Miloševića i njegove saradnike da nam objasne srpsku poziciju i politički cilj. Upozoravali smo Stejt department da se zbog američke politike i grešaka stvaraju izuzetno opasni presedani. Nismo mogli, sa druge strane, da prenebregnemo ni loše poteze Beograda. Milošević je uporno odbijao približavanje Americi i tako propustio priliku za bolju poziciju na međunarodnoj sceni. Hrvati, Bošnjaci i Albanci su to mnogo bolje iskoristili.

* Političkoj eliti Srbije oduvek je bio primamljiv novac iz dijaspore. Kako vidite odnos države prema Srbima iz sveta?

- Predsednik Nikolić pre nekoliko godina nedvosmisleno je rekao da je Srbija prevarila svoju dijasporu. A i mi smo pristali da budemo prevareni. Naši ljudi u svetu sa raspadom SFRJ zbili su redove i napravili sinergiju čiji je cilj bio odbrana matice. Pravi odnos sa njom nikada nije izgrađen. Utisak je kao da nismo bili željeni.

* Kakva je slika srpske dijaspore danas?

- Drastično je drugačija od one iz devedesetih. Mnogo više je udaljena od matice. Asimilacija traje, a interes za ulaganje u Srbiju potpuno je nestao. Pružena ruka države izostaje, pa sa one strane okeana vlada mišljenje da se matica odrekla svojih ljudi u svetu. Propuštena je i prilika da se privuku investicije bogatih Srba, kao što to čine Hrvati ili Albanci. Izgubljeno je i ozbiljno političko lobiranje, koje nikoga više ne zanima ni u Srbiji.