Najpoznatiji Putinov protivnik naručio novi ustav

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

GLAVNI "opozicionar na distanci", bivši vlasnik Jukosa Mihail Hodorkovski, naručio je tekst novog ruskog ustava na kojem trenutno rade eksperti a jedan broj njih su profesori na moskovskoj Višoj školi za ekonomiju. Naručilac i finansijer Hodorkovski je tražio od njih da sadašnji ustav, koji daje velika ovlašćenja predsedniku države, prekroje ne bi li se pojačao uticaj parlamenta. Kao primer se uzima ustav Brazila.

Rukovodici projekta pisanja novog ustava su Jelena Lukjanova i Ilja Šablinski sa Više škole za ekonomiju u Moskvi kao i Vladimir Pastuhov iz koledža svetog Antonija Univerziteta u Oksfordu. Prvi deo ustava bio je već predstavljen u martu u klubu Otvorena Rosija u Londonu gde su Lukjanova i Pastuhov govorili o ustavnoj krizi.

Bogataš Mihail Hodorkovski koji posle izlaska iz zatvora živi u Švajcarskoj, prvi put je progovorio o pisanju novog ustava kad je objavio tekst "O ustavnom prevratu" u decembru 2015. U tom tekstu je tvrdio da vlast odavno ignoriše Ustav koji je samo "papirnati simbol federalizma".Hodorkovski je najavio da će novi Ustav biti prelaz ka parlamentarnoj demokratiji, a vladu će birati novi parlament, dok će predsednik biti lišen funkcija izvršne vlasti. Po tom novom ustavu predsednik bi trebalo da bude samo arbitar među granama vlasti i garant prava građana.Hodorkovski takođe želi da napravi decentralizaciju zemlje i da obezbedi budžetsku nezavinost gradova na nivou ustava.

Član Saveta za razvoj građanskog društva pri predsedniku Rusije, Ilja Šablinski, kaže da se ustav Rusije od 1993. rađao u uslovima konflikta dve velike političke grupe. Na jednoj strani je bio predsednik Jelcin a na drugoj Vrhovni sovjet. Zbog toga je oslabljen uticaj parlamenta i povećana uticaj predsednika države. Jedan od autora ustava iz 1993. Oleg Rumjancev kaže da je tada založen princip "autoritarne vlasti". Jelena Lukjanova smatra da je realna vlast sada u Rusiji samo predsednička.Opozicioni poslanik Dmitrij Gudkov je rekao da je devalviran status poslanika u Dumi i da zato podržava ustavne reforme.

Na drugoj strani nije mali broj onih koji tvrde da je sadašnji ustav dobar i da ga ne treba menjati. Jedan broj eksperata kaže da nije problem u sadašnjem ruskom ustavu nego u njegovoj primeni. Tamara Moršćakova bivši sudija Ustavnog suda RF i član Saveta za ljudska prava pri predsedniku Rusije, misli da ustav nije loš već je nevolja što ne funkcionišu mehanizmi za njegovu primenu.

Nema sumnje da će se rasprava o promeni ustava nastaviti i posle jesenjih parlamentarnih izbora u Rusiji. Ali ustav ne može da promeni pojedinac ili grupa već samo dvotrećinska većina u parlamentu.