U autobusu život teče dalje

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

DVOJE srednjoškolaca, ili su to, ipak, dve srednjoškolke, ljube se u polupraznom autobusu. Na sedištu prekoputa, potpuno nezainteresovana, uredna gospođa, može majka da im bude, čita knjigu Merilin Rondon "Zašto mama ima tetovaže" i plovi u oslikane dubine tuđih svetova.

Vozač, u ispeglanoj uniformi, s ućebanim kikama i širokom minđušom u levom uhu, uredno naziva dobar dan novim putnicima. S kolegom, naslonjenim uz šipku pred vetrobranom, raspravlja o suštini egzistencijalizma, tražeći smisao proživljavanja slobode, ali i apsurda, kroz Sartrovo i Kirkegorovo iskustvo, u ova teška i krajnje neizvesna vremena kad čovek može da se osloni isključivo na samoga sebe. Tu i tamo, skloni s ramena dredove i potpuno mirno reaguje na haotično smucanje biciklista autobuskom trakom.

Na srednjoj platformi susrela se dva pogleda. Mladić prosečne pojave zagledao se u devojku nepoznatog porekla koja u svakom trenutku tačno zna šta hoće. Trpela je na svom vratu teret očiju nametljivog (možda zaljubljenog?) stranca nekoliko kraćih stanica, a onda mu odbrusila odsečnim pogledom koji je sve govorio. Postiđeni mladić do kraja vožnje više nije podizao glavu.

Priča se da danas muškarci u ovom delu sveta polako postaju slabiji pol. Vlada fama da se muškarčići u ovo vreme češće rađaju s urođenim manama.

Autobus staje na crvenom svetlu. Kroz prozor, u izlogu restorana, za stolom, usamljeni čovek nad azijskim specijalitetima pokušava da dan učini lepšim. Živi u sredini u kojoj se razvede dve trećine brakova, a više od polivine dece rodi vanbračno. Na stolu mu gori ambijentalna sveća.

Ulazi stariji bračni par, preostao iz nekih neobičnih, zajedničkih vremena. Njemu pod miškom oker koverta s nalazima, ona se u nesigurnom hodu, u isti mah čvrsto i nežno, pridržava podruku s onim s kojim je podelila više od pola veka i tako ponovo dobija na sigurnosti. Neke lepe priče su iste u svim krajevima sveta.

Na stanici iza njih čije ime još čuva uspomenu na Staljingradsku bitku, šareni se izbeglički kamp. Stotine kandidata za sreću iz Bangladeša, Eritreje, Sudana i Sirije svakoga jutra umivaju se svetlom ugašenih zvezda pod vedrim pariskim nebom.

Evropa putuje dalje. Nekome je, tokom ove vožnje, potreban tablet da bi saznao šta se oko njega događa. Ispred stajališta, prosac iz trećeg sveta. Njegov posao, u ovom gradu, sada nosi i bezbednosni rizik. Zaslužio je naknadu za strah. Pored njega, sasvim obična porodica hoda živim muzejom pod otvorenim nebom, jednim od najlepših gradova na svetu.