Klimatske promene pogoduju širenju virusa zika

Globalno zagrevanje pogoduje širenju virusa zika, a postoji mogućnost da on ovog leta stigne i u Evropu, gde su za sada zabeleženi samo takozvani uvezeni slučajevi kod putnika po povratku iz pogođenih krajeva, poručuju naučnici.

"Postoji opasnost da zika stigne u Evropu sledećeg leta", ocenila je virusolog na francuskom Pasterovom institutu Ana-Bela Faju.

Ona je podsetila da je takav scenario zabeležen 2010. godine, kada su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije zabeleženi prvi slučajevi lokalnog širenja bolesti denga u Evropi, tačnije u Francuskoj i Hrvatskoj.

Moric Kremer, koji na Univerzitetu Oksford izučava dinamiku zaraznih bolesti koje prenose dve vrste komaraca koje su u žiži interesovanja javnosti, ukazuje da su klimatske promene doprinele širenju komaraca.

Komarac edes egipti, poznat i kao komarac žute groznice, za sada je glavni prenosilac virusa zika koji se od kraja 2014. širi po Brazilu, Kolumbiji i Karibima, i izvor zabrinutosti je pre svega zbog toga što može da dovede do oštećenja fetusa i ozbiljnih neuroloških problema kod nekih odraslih.

Tigrasti komarac je druga vrsta, sa latinskim nazivom edes albopiktus,koji je potekao iz Jugoistočne Azije, i prenosi dengu i čikungunju, ali su laboratorijski testovi su pokazali da i tigrasti komarac može da prenese ziku, koji je uostalom i pronađen na ovoj vrsti komaraca u Africi, pre svega u Gabonu.

Virus se širi tako što čovek zarazi komarca – na primer kada neko "provede odmor u Južnoj Americi, ubode ga komarac i zarazi zikom", objašnjava Faju iz Pasterovog instituta, i dodaje da kada ga po povratku u Evropu sedmicu dana kasnije ponovo ubode komarac, ovog puta albopiktus, taj komarac može postati prenosilac bolesti, takozvani vektor.

Globalno zagrevanje pogoršava situaciju jer komarac postaje brže postane zarazan pod uticajem toplote nakon zaraze. Virus, koji se najpre zadržava u sistemu za varenje insekta penje se u pljuvačku (salivu) insekta i tako zarazi ubodenog čoveka.

"Na višim temperaturama vreme (do zaraze) je skraćeno, što povećava rizik da komarac prense bolest pre nego što ugine", objašnjava istraživač nacionalnog centra za infektivne bolesti u Fort Kolinsu u Koloradu Lajl Petersen (Lyle Petersen). Komarac živi desetak dana.

Pored toga, promene klime doprinose i razmnožavanju komaraca jer zagrevanje ubrzava inkubaciju jaja - kada temperatura vazduha pređe sa 25 na 28 trajanje se smanjuje sa dve sedmice na deset dana, a toplo vreme odgovara i virusu.

Ipak, poremećaji klime nisu jedini, a danas ni glavni, faktor razvoja ovih bolesti, već je to, kako navodi predstavnik Evropskog centra za prevenciju bolesti Erve Zeler (Herve Zeller), globalizacija, koja počiva na kretanju ljudi. ;

U nedostatku vakcine i leka, u ovom trenutku je najbolji način da se obuzda širenje bolesti izbegavanje uboda zahvaljujući insekticidima i mrežama, preporučuju stručnjaci. Za to se mogu koristiti insekticidi ili mreže.

U Brazilu i na Floridi sprovode se eksperimenti na genetski modifikovanim komarcima.

Jedna strategija bila bi da se puštaju sterilni komarci, a druga da se radi na imunitetu ženki, koje su jedine koje ubadaju.

Svetska zdravstvena organizacija je 1. februara 2016. godine zika virus proglasila vanrednom situacijom javnog zdravlja od međunarodnog značaja, a u Evropi su prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti za sada zabeleženi isključivo takozvani uvezeni slučajevi, odnosno zaraza kod putnika u pogošene krajeve, a nije bilo lokalnog prenošenja.