U severnom Japanu situacija postaje sve kritičnija, pošto je oblast koja okružuje zonu Fukušime pogođenu nuklearnom katastrofom preplavljena radioaktivnim divljim svinjama, čija se populacija drastično povećala tokom protekle četiri godine.

Kako broj životinja neprestano raste, krda divljih veprova razaraju useve na farmama u tom području. Prema izveštaju „Tajmsa“, od nuklearne katastrofe 2011. godine, šteta u poljoprivredi koju prave svinje je udvostručena, i iznosi oko 15 miliona dolara. Svinje takođe predstavljaju i opasnost za javnu bezbednost. Prema izveštajima sve je veći broj napada besnih zveri na lokalno stanovništvo, pošto su ulice postale prometnije u proteklih nekoliko godina.

Pošto svinje nemaju prirodne predatore, lokalne vlasti širom Japana angažuju velika lovačka udruženja radi zadržavanja populacije pod kontrolom. Za tri godine, do 2014. godine, broj ubijenih svinja porastao je više od četiri puta, sa 3.000 na 13.000. Kako prenose „Jomiuri“ vesti, vlada u Fukušimi nudi nagrade lovcima da bi ih „inspirisala“ u smanjenju broja jedinki. Međutim, uprkos naporima, efekat je ograničen, pošto se životinje reprodukuju veoma brzo.

Naučnici sa Fukušima univerziteta za očuvanje životne sredine od radioaktivnosti, koji su istraživali širenje radioaktivnih materijala u oblasti pogođenoj katastrofom, u potrazi su za razlogom tako ubrzanog razmnožavanja ovih životinja.

„Divlje svinje i rakuni su iskoristili evakuaciju zone, i nastanili se u praznim kućama u oblastima pogođenim katastrofom, koristeći ih kao jazbine i mesta za uzgoj mladunaca“, rekao je ekolog Okuda Keitokunin za lokalni list.

​Dodatni problem je činjenica da u lokalnim gradovima ponestaje prostora za odlaganje leševa ubijenih životinja. U gradu Nihonmatsu, oko 56 kilometara od elektrane Fukušima, tri deponije, dovoljno velike da prime 600 svinja, navodno su skoro pune, pa lokalna samouprava kaže da je ostala bez rezervne zemlje. Lokalni lovci su čak primorani da sahranjuju leševe svinja na svojim posedima.

Vlasti su takođe spaljivale ubijene svinje u opštinskim pećima, ali „spremanje“ životinjskih leševa težine 100 kilograma za krematorijum nije baš posao iz snova, a tu je i nedostatak kadrova sposobnih za izvršavanje zadatka.

Uprkos tome što se svinjsko meso smatra poslasticom u severnom Japanu, meso divljih svinja iz oblasti Fukušime nije pogodno za ljudsku ishranu jer sadrži visoke koncentracije radioaktivnih materija. U normalnim uslovima jedna od najzdravijih vrsta crvenog mesa, vrlo bogata proteinima, postala je nešto sasvim suprotno od „zdrave hrane“, pošto divlje svinje, kao i obično, jedu korenje, orahe, bobice i manje šumske životinje, ali tamo gde je najviši nivo radioaktivnih padavina.

Radioaktivni element cezijum–137 je navodno otkriven kod životinja na nivou 300 puta većem od dozvoljenog za ljudsku ishranu. Zbog toga lokalne vlasti izdaju upozorenja stanovnicima u kojima im sugerišu da se uzdrže od jedenja svinjskog mesa.

Ne postoje zvanični dokazi da su svinje bile izložene radijaciji, ali studije su dokazale uticaj nuklearne katastrofe na manje životinje, kao što su pacovi, pa i na biljke. U oblastima visokog zračenja, oštećenje DNK je takođe otkriveno u glistama, a mutacija rasta identifikovana je kod obližnjeg drveća.

Do danas još uvek nema dokaza o nastanku genetskih oštećenja kod ljudi koji su izloženi zračenju u Fukušimi. Studija Univerziteta Stenford u Kaliforniji je pokazala da oko 130 ljudi može da umre zbog raka izazvanog katastrofom, ali se uprkos tome smatra da je to prilično mala cifra u odnosu na broj stanovnika pogođenih nuklearnom radijacijom.



(Izvor: sputniknews.com)