Simboli gode teroristima

DA li je zbilja najskorijim terorističkim napadima u Briselu pogođeno samo “srce Evrope”, kako to brojni zvanično izrečeni stavovi tvrde - a među njima je i onaj najautoritativnijeg i naširoko čitanog kolumniste “Njujork tajmsa” Rodžera Koena (Roger Cohen), koji to insinuira u svom uvodniku od 22. marta?

Ili bi ovakav simbolizam, koji teroristima nesumnjivo godi, možda trebalo da osudimo i ubuduće izbegavamo?

To “srce” koje su teroristi odabrali, naciljali i silno se napregli da pogode jeste niz lokacija na kojima su TV kamere brojne, uvek prisutne, a sa njima i novinari dopisnici, večito žedni novih šokantnih senzacija koje mogu da im, makar i na samo nekoliko dana, obezbede visok nivo gledanosti. Na desetine puta više žrtava pobijenih tamo negde između severne i južne obratnice (na mestima poput Somalije, Jemena ili Malija) nemaju nikakve šanse da budu pod lupu stavljene i uveličane onako kako nam se to nudi u vezi sa napadima na mesta kakva su Njujork, Madrid, London, Pariz ili Brisel. U tim mestima šapat stavljen u pojačalo dobije snagu grmljavine, a sve to uz minimalan iznos troškova - za jednu avionsku kartu, jedan “kalašnjikov”, primitivnu improvizovanu eksplozivnu napravu i živote jednog ili šačice očajnika - sve ono što će nekom sopstvene veličine željnom zavereniku osigurati nebrojene sate, dane pa i nedelje besplatnog vremena na televiziji.

A, što je ujedno i najvažnije, isto to će da pokrene i novu lavinu udaraca, koje će lokalni vladaoci usmeriti u pravcu demokratskih vrednosti, koje su sami zaduženi da štite, istih onih za koje su teroristi zakleti da ih unište...

(Preveo Stevan Babić)