Fidel Kastro je prorekao Obamin dolazak

DESETORICA američkih predsednika, od Ajzenhauera pa do Džordža Buša juniora, čekali su i radili na tome da kubanski “crveni vođa” Fidel Kastro, silom, ili božjom voljom, ode s kubanskog ostrva, pa da neko od njih krene u posetu Kubi.

Nije im bilo suđeno. Baraka Obamu, 11. po redu stanaru Bele kuće, od 1959, igrom sudbine i sleganjem istorijskih tokova, zapalo je da to on uradi, ne čekajući ni na pučiste i atentatore, ni na božju volju da Kastra odvede sebi. On u ponedeljak stiže na Kubu, u dvodnevnu, istorijsku posetu. Izvesno je da će tamo zateći i Fidela Kastra u životu, koji jeste teško bolestan, ali se još ne da, mada iz Bele kuće kažu da, inače, nije planirano da se Obama sretne i sa njim. No, kada je Fidel u pitanju, to se nikada ne zna.

Sam Kastro je na vest da Amerika normalizuje odnose sa njegovom zemljom izjavio, iz bolesničke postelje, u kojoj je devet godina, da je to “dobra vest” i za njegovu zemlju i za Amerikance, ali i da on “Americi ništa ne veruje”.

I dok se ta spektakularna predstava američko-kubanskog pomirenja, posle 54 godine blokade, odvija pred očima svetske javnosti, a Obama pakuje kofere za Kubu, nije neinteresantno prisetiti se jednog maltene čudesnog i skoro zaboravljenog detalja u vezi sa jednom proročanskom izjavom kubanskog vođe.

Desilo se to u julu 1973. godine. Grupa kubanskih novinara i stranih dopisnika srela se toga dana sa Kastrom u Havani, na jednom od njegovih uobičajenih i izgrednih susreta s poslenicima “sedme sile”. Bio je to razgovor s nogu, što je takođe uobičajeno za kubanskog vođu. Stajao je okružen novinarima i više je sa njima razgovarao nego što je odgovarao na pitanja.

U jednom trenutku, neko od stranih dopisnika postavio je Fidelu pitanje za koje se ne bi moglo reći da je bilo prikladno za tu priliku, tim pre što je i odgovor bio unapred poznat.

A pitanje je glasilo ovako: “Kada bi, po vašem mišljenju, moglo da dođe do normalizacije odnosa između Kube i SAD?”

Fidel ga je pogledao iskosa začuđenim pogledom, prevukao je šakom desne ruke preko svoje neuredne brade i, kao da je to pitanje odovno čekao, rekao: “Mislim da će se to desiti onog dana kada u Belu kuću uđe crnac, a u papinu stolicu u Vatikanu sedne neko od latinoameričkih biskupa...”

Svi smo se kiselo nasmešili. Jeste, bila je to duhovita i vratolomna metafora, odgovor je doveden do apsurda, ali u njemu nije bilo ničega novog mimo onog šta smo znali i mi i Kastro. A to je da te normalizacije nema na vidiku.

I trebalo je da prođe nešto više od četiri decenije pa da se ovo Kastrovo proročanstvo, koje danas više liči na predskazanje nego na prognozu, ostvari. U Belu kuću je, po prvi put u istoriji te zemlje, ušao crnac Barak Obama, a u Vatikan, u papinu stolicu seo je Argentinac Horhe Mario Bergoljo, čije je papsko ime Franjo.

I sada kada je led počeo da se topi, mada u tom moreuzu između Amerike i Kube leda nikada nema, otvara se pitanje sa čime Obama stiže na Kubu, šta će se desiti posle te istorijske posete... U suštini, Obamin dolazak u Havanu ne bi trebalo da bude ni istorijski, ni senzacionalan. Ali jeste, s obzirom na ono što se dešavalo u proteklih pola veka. Senzaciju čak predstavljaju i američki turisti koji sada nesmetano stižu na Kubu; otvorena je avionska linija između Los Anđelesa i Havane; kubanska zastava je podignuta na ambasadi prekoputa Bele kuće, a američka na Malekonu u Havani.

Nije bez znatiželje prošlo ni pitanje zašto se Obama odlučio da baš on krene u Havanu. Odgovor je dosta jednostavan. Amerika je pola veka pokušavala da povrati Kubu u svoje “unutrašnje dvorište” i da slomi Fidela Kastra. Ni blokada, ni pretnje, ni pokušaji atentata, a kažu da ih je bilo više od 600, nisu dali rezultat.

Obama, kome više nisu potrebni kubanski glasovi, a u Americi ih ima oko dva miliona, nije mogao više da čeka. Da li je to učinio zbog toga da “odradi” onu Nobelovu nagradu za mir koju je dobio unapred i bez ikakve zasluge, ili ga je na to ponukala realnost da se istini mora pogledati u oči i prevazići jedno apsurdno stanje, to će istoričari da procene.

A Kubanci, kako oni na ovaj istorijski zaokret gledaju, šta očekuju od normalizacije odnosa između Vašingtona i Havane? Šta na sve to kažu braća Kastro? Kubanci, a naročito braća Kastro, savršeno dobro znaju šta to znači. Za Obamom i američkim diplomatama, na Kubu stižu i američki turisti, dolari, špijuni, biznismeni i gromoglasna američka propaganda. Intencije Vašingtona su vidljive golim okom. Ono šta se nije moglo uraditi silom i pritiscima, u decenijama kada je CIA pokušavala da potopi “crveno ostrvo” i Kastru pomrsi konce, Vašington će sada pokušati da u tom “prelaznom periodu” vrati Kubu u svoju interesnu sferu. Ono šta nisu uspeli da urade diplomate i agenti, uradiće dolari. Ne treba smetnuti s uma da je Kuba udaljena samo 140 kilomatara od Floride, da će turisti sa severa tamo pohrliti u milionskim brojkama, da su američki poslovni ljudi još za vreme blokade pravili spiskove da bi na vreme uhvatili red za otvaranje biznisa na Kubi...

POSLEDNjI BIO KELVIN KULIDž

BARAK Obama je, inače, prvi američki predsednik koji u poslednjih 88 godina stiže ne Kubu, mada mu je ona jedan od najbližih suseda. Poslednji šef Bele kuće koji je bio tamo u zvaničnoj poseti bio je Kelvin Kulidž, daleke 1928. godine. Od onda, pa do pobede Kastrove revolucije 1959, na Kubi su vladali pučisti, diktatori i američka mafija, pa su američki predsednici zaobilazili ostrvo.

SMRTOVNICE

OD poslednjeg dana jula 2006. godine, kada je Fidel Kastro hitno i prvi put operisan, hroničari su izračunali da je u svetskoj štampi, a ponajviše onoj sa Floride, gde je najviše antikastrista, bilo 312 vesti da je kubanski vođa umro! Američki list “Volstrit džurnal” izračunao je da je Kastrovih smrtovnica bilo i više - preko 500. U svakom slučaju, i po tome je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

IZVESNO

- Sastanak Obame sa Raulom Kastrom

- Obraćanje kubanskom narodu

- Prisustvo bejzbol utakmici

NEIZVESNO

- Poseta bazi Gvantanamo

- Sastanak sa Fidelom Kastrom

SPORNO

- Susret Obame sa kubanskom opozicijom

NESPORNO

- Trgovinski sporazumi

- Olakšice za putovanja

- Upotreba dolara na Kubi