Dušan Proroković: Slovačka se pomerila udesno

Kao i na prethodno održanim izborima u Poljskoj i Češkoj, slična stvar se dogodila i u Slovačkoj. Ključna poruka je da građani očekuju nova rešenja i alternativnu politiku.

U agencijskim vestima u Srbiji je samo protutnjala vest kako je dosadašnji premijer Robert Fico još jedanput pobedio. Međutim, već u predizbornim istraživanjima javnog mnjenja videlo se da će to biti relativna pobeda. Fico je osvojio najviše glasova (preko 28 posto), ali sa 49 poslanika od ukupno 150 koliko ih slovačka Rada ima, ne može samostalno formirati vladu (pre četiri godine je imao dovoljan broj poslanika da to učini). Dakle, i pored pobede, rezultat je mnogo gori nego 2012. godine.

Sa druge strane, skoro sve opozicione stranke su zabeležile rast. Među opozicijom, najveći gubitnici su do pre svega pet godina dve vladajuće partije: Hrišćansko-demokratski pokret (KDH), na čelu sa Janom Figeljom (bivši evrokomesar), ostao je na 4,94 posto - falilo im je oko 300 glasova da sačuvaju parlamentarni status; i Slovačka hrišćansko-demokratska unija (SDKU), koju je nekada predvodio u Srbiji dobro poznati Mikulaš Dzurinda (žestoko se protivio priznavanju lažne države Kosovo), a koja je sada doživela potpunu katastrofu od koje se više nikada neće oporaviti osvojivši 1,7 posto. Po odlasku Dzurinde SDKU je imao "krizu liderstva", ali ovaj rezultat nešto govori i o krizi tradicionalnih konzervativnih stranaka u Evropi.

Na nove pritiske neoliberalne ideologije, interesa krupnog kapitala i briselske birokratije birači očigledno traže glasnije i oštrije odgovore. Zato su umesto hrišćanskodemokratskih KDH i SDKU, parlamentarni status stekle dve nove partije sa desnice.

Usitnjenost opozicije uzrokovala je da pored vladajuće partije Smer (socijaldemokrate) na čelu sa Ficom, u parlament uđe čak još sedam poslaničkih lista (dakle, ukupno osam lista treba da podeli 150 mandata).

Među njima su predstavnici mađarske nacionalne manjine na čelu sa Belom Bulgarom, koji dobijaju svojih stabilnih 6 posto (druga mađarska partija po treći put dobija na izborima 4 posto i ne uspeva da se domogne skupštinskih mesta, ali zato ovakav rasplet doprinosi da se mađarski glasovi rasipaju, pa Mađari imaju procentualno manji broj predstavnika u parlamentu, nego što ih živi u zemlji), kao i "liberalni blok", u koji se mogu ubrojati dve liste, koji tradicionalno osvaja 20-25 posto.

Zanimljivost je da u ovom "liberalnom" bloku već drugi put zaredom lista "Obični ljudi", koju predvodi Igor Matovič, uspeva da održi dvocifreni rejting iako nema gotovo nikakvu partijsku infrastrukturu, niti detaljniji politički program.

Sam Igor Matovič, takođe, nije figura sa velikom političkom težinom, a pored parola na osnovu kojih se može naslutiti njegova ideološka orijentacija, svoje najzapaženije nastupe uglavnom temelji na otkrivanju afera i borbi protiv korupcije. Iznenađenje predstavljaju i dve grupe građana, koje predvode dva "jaka" pojedinca - Radoslav Prohaska (lista "Mreža") i Boris Kolar ("Mi smo porodica").

Prva je dobila 150.000, a druga 170.000 glasova. Iako izbori nisu bili predsednički, građani su izgleda tragali za novim liderom. Klasične političke partije su ih razočarale.

Na kraju, na desnom delu političke scene dva velika iznenađenja. Prvo, u parlament se vratila Slovačka narodna stranka sa jednim od najboljih rezultata od osnivanja. Do pre nekoliko godina poznata po incidentima tadašnjeg lidera Jana Slote (sa žestokom antimađarskom retorikom, koga su austrijski mediji voleli da porede sa Šešeljem), sa novim predsednikom Andrejem Dankom ova partija je u potpunosti promenila javni nastup i na velika vrata vratila se u politički život. Drugo, krajnje desničarska Narodna stranka "Naša Slovačka" je osvojila preko 200.000 glasova i prvi put postala parlamentarna. Do sada, ova partija je dobijala oko 30.000 glasova.

U svakom slučaju, pragmatičnom Robertu Ficu će biti užasno teško da formira većinu. Ono što je bilo nezamislivo do pre svega godinu dana na ovim izborima se desilo.