Sudar dveju kultura za kafanskim stolom

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA

Američki turista u Parizu našao se u čudu u restoranu zbog neuobičajenog ponašanja osoblja i gostiju. Nije shvatila da su pravila da francuski konobar neće uslužiti gosta ukoliko mu se ne dopadne

UŠLA je u sasvim običan pariski restoran. Osvrnula se oko sebe i izabrala slobodan sto nasred prostorije. Svi ostali, po uglovima, uz izlog kroz koji se pružao pogled na bulevar pod lipama tek utonuo u prvi mrak, bili su zauzeti. Ljudi su, za večerom, tražili intimu.

Pogledala je nekoliko puta oko sebe, a zatim, umorna od čekanja, sela. Nije joj bilo jasno zašto joj nisu pridržali stolicu. Okrenula se još jednom oko sebe. Niko je nije primećivao.

Pre nego što naruči, htela je da zapodene laganu konverzaciju, na čistom akcentu iz Nevade. Uto naiđe kelner. Nemo zagledan u neobičnu gošću, zatražio je pomoć kolege. Zblaznuto su se sagledali, dok je ova pričala o lepom vremenu. Nije istina da Francuzi ne žele da govore enegleski. Treba ih samo, najpre, učitivo upitati da li pričaju taj jezik. Ova dvojica ga nisu znala.

Obeshrabrena, odlučila je da naruči piće. Htela je da joj kelner objasni kaloričnu razliku između dva piva. I zatražila punu čašu leda.

- Mi Amerikanci volimo sami da hladimo svoje piće - objasnila je.

Dugo je gledala meni. Nije bio na dva jezika. Menjala je narudžbinu tri puta. Na kraju je zatražila specijalitet kuće. Ovaj joj je doneo jelo kog mu je najviše ostalo od ručka. Vratila je porciju da je podgreje i istovremeno držala tihi monolog o hranljivosti boranije, ali to nikoga ukrug nije zanimalo. Htela je još jedno pivo.

- Ako otvorim flašu, nju nećete moći da vratite - ironisao je već vidno iznervirani konobar.

Sad je, konačno, primećena. Za okolnim stolovima prevrću očima. Kelner im u prolazu dobacuje. Vraća mu se osmeh. Tema je, naravno, nepoznata gošća. Ovu nervira toliko zavereništvo osoblja s klijentima, ne sluteći o čemu je reč.

Na ušima joj blista kamenje, nosi ogrlicu preko haljine. Doterala se pre nego što je krenula na večeru.

- Zašto nema sladoleda od kokosa? - pita.

Šta je - tu je. Prihvata vanilu. Hoće, preko, malo krema. Zove šefa sale. Trudi se da pokaže da je prisutna. Htela je da bude viđena. Nije ni slutila da će ući u priču.

Za svoj novac želi da bude ugošćena kako dolikuje. Zanemarila je samo jednu činjenicu, da je francuski konobar neće uslužiti, ako mu se gost ne dopadne. Takva su ovde pravila.

Večera se bliži vrhuncu. Podiže tanjir i pruža ga konobaru. Ovaj gleda kroz nju. Radi svoj posao.

- To je razlika u kulturi. Mi Amerikanci uvek pomažemo kelneru da raspremi sto - objašnjava, ali je više ne slušaju.

NAPOJNICA

Obradovala se kad je pročitala da je napojnica uračunata u ceh. Odnosi ostatak porcije. Odlazi, uvređena i začuđena, dok je s okolnih stolova prati prigušen osmeh, i ne sluteći koje bi sve navike jednom morala da menja kada bi, kojim slučajem, Berni Sanders bio izabran za predsednika SAD.