Američki predsednički kandidati — šta čeka Rusiju

U trci za predsednika trenutno je šest kandidata — dva iz Demokratske i četiri iz Republikanske stranke.

Analiziramo kakvu će politiku voditi i kakav bi eventualno spoljnopolitički kurs prema Rusiji zauzeli ukoliko bi postali predsednici Amerike.

Berni Sanders

Pretendent za kandidata za predsednika SAD iz Demokratske stranke Bernard Sanders, socijalista po opredeljenju, poziva na radikalne reforme u zemlji — besplatnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje po ugledu na skandinavske zemlje.

Što se tiče spoljne politike, on smatra da bi Amerika trebala da odigra aktivniju ulogu u međunarodnoj areni, pre svega diplomatski, a ne ratovima.

Spoljna politika je za Sandersa periferno pitanje, jer je njegova kampanja usmerena protiv dominacije Vol strita i velikih banaka. Ukoliko postane predsednik, pretpostavlja se da će se više fokusirati na domaće probleme, a da će se u spoljnoj politici baviti samo globalnim pitanjima.

Donald Tramp

Na neki način, Tramp je jedinstvena pojava u američkoj politici. Milijarder je uspeo da izgura kampanju i, što je još bitnije, da je značajno promeni. Njega etiketiraju kao prorusukog kandidata, što on, naravno, nije. I dok su se ostali kandidati takmičili u tome ko će imati jaču retoriku protiv Rusije,

AP Photo/ Nati Harnik

„Ako Rusija želi da ide da se bori protiv DAEŠ-a, treba je pustiti“, rekao je on jednom prilikom.

Ukoliko Tramp pobedi na predsedničkim izborima, postoji nada da će biti nastavljen dijalog između Vašingtona i Moskve, kao i ukidanje sankcija Rusiji. Tramp je takođe jedini kandidat koji je bi, u teoriji, mogao priznati referendum na Krimu, ali bi to značilo i određene ustupke Moskve.

Hilari Klinton

Bivša američka prva dama i državna sekretarka Hilari Klinton je verovatno najpoznatiji američki predsednički kandidat u Rusiji. Klintonova je sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom 2009. godine na simboličan način — pritiskom na dugme „resetovanje“, pokrenula proces poboljšanja odnosa dveju država, što je značilo mogući novi početak u odnosima nakon rata u Gruziji 2008. Trenutno, njen odnos prema Moskvi je promenljiv i krajnje nedosledan.

U oktobru prošle godine Klintonova je izrazila želju za saradnju sa Rusijom po pitanju Sirije, ali je nedelju dana kasnije od toga odustala. Govorila je da SAD moraju da se suprotstave „ruskom nasilju“, posebno u Siriji, ali je dva meseca kasnije opet izrazila da namerava saradnju sa Moskvom oko sirijske krize.

Ona je, takođe, obećala i da Rusija, ukoliko ona postane predsednik, neće uspeti da potkopa vođstvo Amerike. U ovom trenutku, očigledno je da će za razliku od Sandersa, Hilari mnogo više pažnje posvetiti spoljnoj politici. Pretpostavlja se da će Klintonova slediti put aktuelnog predsednika Baraka Obame, uključujući i zadržavanje postojećih sankcija protiv Rusije, a možda čak i uvođenje novih mera.

Marko Rubio

AP Photo/ Andrew Harnik

Mladi američki senator sa Floride blizak je Klintonovoj u nekim aspektima, kada je reč o spoljnoj politici. Rubio je strastveni neokonzervativac i pobornik je agresivne upotrebe američke sile širom sveta. Prema njegovoj doktrini, Vašington bi, kao što je DAEŠ-u, trebalo da se suprotstavi i Iranu, Kini i Rusiji.

Zalaže se i za raspoređivanje američkih vojnika u Siriji i Iraku, a obećao je i da će istočnu Evropu zaštiti od Rusije, a jugoistočnu Aziju od Kine.

Jedno od poglavlja njegovog plana spoljne politike posvećeno je borbi protiv Rusije. Principi njegove doktrine su: vratiti Krim Ukrajini, proširiti sankcije protiv Rusije, podržati ruske novinare i diplomatski izolovati Moskvu. Rubio je tokom kampanje veoma često oštro govorio protiv Rusije, nazivajući njenog predsednika „kriminalcem“ ili „razbojnikom“.

Ted Kruz

Sin kubanskog imigranta i senator iz Teksasa Ted Kruz razlikuje se od ostalih republikanskih kandidata. Kruz je najkonzervativniji kandidat od kada se Beri Goldvoter kandidovao za predsednika 1964. godine.

AP Photo/ Jim Cole

Njegov pristup je spoj konzervativnih privrednih i socijalnih pitanja sa izbalansiranom spoljnom politikom. Kruz je u više navrata opisao invaziju na Irak 2003. godine kao grešku, a što se tiče odnosa sa Rusijom, podržava tradicionalne stavove republikanaca — označavajući Putina kao „KGB razbojnika“ i zalažući se za pritiske na Moskvu zbog ukrajinskog konflikta.

Prema njegovim rečima, Putin je iskoristio slabost Obame u globalnoj areni. Kruz je obećao da će proširiti Zakon Magnitski, da će nastaviti raspoređivanje sistema vazdušne odbrane u istočnoj Evropi i započeti snabdevanje Evrope gasom iz škriljaca.

Kada je reč o Siriji, on je spreman za saradnju sa Putinom, s obzirom da obojica dele pragmatičan pristup predsednika Bašara el Asada.

Džon Kejsik

Teško da se guverner Ohaja može nazvati liderom u ovoj predsedničkoj trci, ali postoje spekulacije da bi upravo on mogao biti imenovan za potpredsednika SAD. Kako se tradicionalno američki potpredsednik više bavi spoljnom politikom od predsednika, utoliko više zaslužuje da ga pomenemo.

Njegovi stavovi u okviru spoljne politike mogli bi se nazvati umerenim. Obećao je da, ukoliko bude izabran za predsednika SAD, neće živeti „u strahu od Rusije“. Rekao je i da će Amerika oboriti prvi ruski avion ako bi on narušio predloženo uvođenje zone zabrane letova u Siriji.

Tokom debate u decembru, on je takođe rekao i da će zabiti Rusiji „pesnicu u nos“, istovremno oštro kritikujući Trampa zbog niza komplimenta koje upućuje Putinu i Rusiji.

Sve u svemu, nijedan kandidat nije potpuno prijateljski nastrojen prema Rusiji. Predrasude iz Hladnog rata, čak i 30 godina kasnije, i dalje su prisutne, a pomenuti predsednički kandidati, kao i mnogi drugi u vladi, kao da ne žele da vide benefite od saradnje sa Rusijom, poput efikasne borbe protiv terorizma, obuzdavanja iranske nuklearne moći i držanja Severne Koreje pod kontrolom.