Ne ličim na Fidela, on podseća na mene

RAMON Kastro, među prijateljima i poznanicima poznat kao Mongo, jedan je od junaka iz mojih knjiga i reportaža s Kube, ali me vest o njegovoj smrti, koja je ovih dana stigla iz Havane, dirnula više nego što bi se moglo očekivati kada se radi o saputnicima i znancima iz novinarskih beležnica. Često sam se viđao s tim neposrednim i dragim čovekom, na čiju sam farmu, na čašu razgovora i bocu ruma, navraćao i dok sam bio dopisnik i kasnije, kada bi me put naneo na Kubu. Tamo sam, u opuštenim druženjima i razgovorima, čuo i saznao više detalja o porodici Kastro nego što sam ih našao u onim mnogobrojnim knjigama o njegovom bratu Fidelu i njihovoj domovini. Mongo je bio čovek za priču.

A ta priča o našim susretima i druženjima ide ovako.

Prolazili smo jednog prolećnog dana 1970. godine, a na Kubi je uvek proleće, u otvorenom džipu kroz naselje Valje de Pikadura, u centralnom delu kubanskog ostrva. Na seoskim sokacima tog nedeljnog podneva bilo je najviše dečurlije. Kada su ugledala džip, deca su potrčala ka njemu, vičući u sav glas:

"Fidel, Fidel..."

Mongo je zaustavio sovjetski "gaz", nagao se preko volana i povikao na decu:

"Šta se derete mangupi? Nisam ja Fidel, Fidel je moj brat..."

Deca su se, razočarana, otkačila od džipa. Mongo je pripalio ugašenu havana-cigaru, nasmešio se i naš džip je ponovo krenuo.

"Zabune se ponekada i građani kada me vide", kaže. "A, ne, ne - kažem ja njima. Niste u pravu. Ne ličim ja na Fidela, nego Fidel na mene. On je moj mlađi brat..."

Sličnost je zaista frapantna. Rano jutros, kada sam stigao u Valje de Pikadura da se sretnem s njim, rekli su mi da ga sačekam ispred ulaza, odmah će on stići. Bio je to naš prvi susret.

Kad je izašao iz džipa i krenuo ka meni, nisam mogao da poverujem da to nije Fidel. Visok je ko njegov brat, ima tamnu i neurednu bradu, na glavi mu je onaj sivomaslinasti kačket isturenog oboda. U vojničkoj je uniformi. Na nogama su mu duboke, crne cipele. Čak mu je i korak isti - dug i bez imalo elegancije.

Tek kasnije, kada smo se pozdravili, primetio sam da na njegovom širokom opasaču ne visi pištolj. To je maltene jedina vidljiva razlika između njega i njegovog brata.

Mora da sam u tim trenucima zbunjeno delovao. Ramon je to brzo prekratio izlazeći iz džipa da me pozdravi:

"Kompanjero, ja sam Ramon Kastro, zvani Mongo. Za mog mlađeg brata si sigurno čuo. On se zove Fidel i, kažu, mnogo liči na mene."

A onda smo se, držeći se običaja ovog podneblja, u širokom zagrljaju, dugo tapšali po ramenima i lopaticama kao da smo stari znanci i prijatelji.

Odmah je počeo da govori, gestikulirajući dugim rukama.

"Retko ovde srećem Jugoslovene, a drago mi je kada neko naiđe. Kažu, a ti to sigurno znaš, da između Fidela i Tita stvari ne stoje baš najbolje. Baš me to čudi i žao mi je. A njih dvojica su imali muda kad je bilo najteže - i u revolucijama i posle nje..."

Zaćutao je na trenutak, a onda kaže: "Uh, da me Fidel čuje..."

Farma Valje de Pikadura je najveća i najuglednija na Kubi. Mongo je njen upravnik. Sa svojim pašnjacima i palmama, deluje kao rajska dolina. Mongo je o njoj govorio s ljubavlju pravog farmera, mada je ona državna, a ne njegova. Ne znam otkud, ali sam kasnije spontano reportažu o toj farmi naslovio "Ramonova dolina".

Mongo je jedno od devetoro dece porodice Anhela Kastra. Njega često zovu "treći brat", mada on ni po kakvom redosledu to ne može da bude. Sem po jednom, onom koji je nametnula kubanska revolucija. A tu je Fidel, svakako, prvi brat, dok drugu poziciju drži najmlađi Raul, koji u zemlji pokriva resor vojske i policije.

Ramon je postao "treći brat" tek kada je došao na čelo ove farme. Do tada je bio samo jedan od braće, za koga je malo ko znao i da postoji.

"Na mom slučaju", priča mi, dok pušimo kubanske cigare i ispijamo rum s ledom, "možeš videti kako jedan bivši veleposednik služi revoluciji. Prošle godine su me primili u partiju. Čekao sam godinama. Jedni kažu treba vremena da se jedan buržuj preobrati u komunistu, a drugi da partijsku knjižicu neću dobiti dok na nju potpis ne stave Fidel i Raul."

"Takav je, eto, bio moj razvojni put. Sad sam komunista. Moju zemlju je uzela država, a ja sada radim za revoluciju. Tako je moralo biti. To sam na vreme shvatio, a i da nisam, Fidel bi mi to objasnio."

Ramonov otac Anhel je, na istoku ostrva u Majariju, imao imanje od 12.000 hektara. On se nadao, priča mi Mongo, da će Fidel, koji je bio odličan đak i student, dogurati visoko, da jednog dana postane i senator. "Ali, uludo se nadao", dodaje Ramon, "Fidela su zahvatili demoni revolucije. Povukao je za sobom i Raula, pretio je da će da ruši diktaturu."

"Naš otac", kaže Mongo, "nije se pribojavao Fidelove revolucije. On jednostavno nije verovao da će od revolucije išta biti. U to onda niko nije verovao, sem samog Fidela.Nisam ni ja, makar me sada izbacili iz partije..."

"Ipak je naš otac Anhel", priča dalje Ramon, "imao sreće. Umro je 1956. godine, tri godine pre nego što će njegov buntovni sin srušiti diktaturu i uzeti zemlju latifundistima, među kojima je bilo i naše imanje. On to ne bi preživeo."

Njihova majka Lina je doživela Fidelove reforme. Patila je zbog toga, ali nije bilo spasa.

"Jedina osoba na ovom svetu koje se Fidel pribojavao bila je naša majka Lina", nastavllja Mongo. "Njih dvoje su bili vezani jedno za drugo na način koji je teško objasniti. Ja mislim da niko nije propatio zbog Fidela kao ona, ali je uvek bila uz njega, čak i onda kada je svima izgledalo da se upustio u ludačke avanture. Neću da kažem da je podržavala ono šta čini, ali jeste bila uz njega."

Ramon Kastro sa Lalićem, dok je bio dopisnik „Novosti“ sa Kube

"Raul mi je jednom ispričao", seća se Ramon, "da je Fidel, posle sednice vlade na kojoj su donete agrarne reforme, sa uzdahom rekao: ˆA kako ću ovo sada da saopštim majci...ˇ

Tu, na tom problemu zemlje, ipak, počeli su da pucaju šavovi porodice Kastro. Kada je Kastrova revolucija počela da razara temelje prethodnog režima, politikom je počela da se bavi i njegova najmlađa sestra Huanita, ali s "naopake strane". Sve otvorenije je kritikovala brata, družila se s političkom opozicijom i stranim diplomatama, a kako će se kasnije pokazati, stupila je još onda u kontakt sa američkom agencijom CIA.

Ramon nije bio revolucionar, ali je u tim prvim godinama počeo da radi za revoluciju, kao stručnjak za agrarnu reformu.

"Puno je bilo onih koji na Kubi nisu mogli da prihvate Fidelovu revoluciju. Odlazili su masovno na sever. Nije otuda čudno da se i u mnogobrojnoj porodici Kastro pojavila jedna takva crna ovca."

Jedna od njih bila je i naša sestra Huanita Kastro. Nju je brat i vođa revolucije pustio da ode na sever i posle da emigrira. U Meksiku je sa ljudima iz CIA organizovala konferenciju za štampu i pričala kako je pobegla od Fidela--despota.

"Teško nam je svima to palo", nastavlja Mongo. "Ta rana i danas peče. Naša majka Lina imala je sreće. Umrla je na vreme, da ne čuje od nekog kakav otrov Huanita bljuje na Fidela. Ona to ne bi preživela. Presvisnula bi. Eto, tako je ispalo. Našem ocu srce su slomile Fidelova agrarne reformi, a našoj majci Huanitina izdaja rođene brace. A znate, naša porodica je bila složna i srećna."

Revolucija je, očigledno, učinila svoje. To više nije bila ista ona porodica Kastro.

To nije više bila ni ista Kuba.

BRAĆA

RAMON je bio najstariji od trojice sinova Anhela i Line Kastro. Umro je pre nekoliko dana, kada je navršio 91. godinu. Njegov mlađi brat Fidel, koji idućeg avgusta puni 90 godina, već punih devet godina, posle teške operacije, boluje izvan očiju javnosti. Najmlađi među njima, Raul, zamenio je obolelog Fidela na mestu predsednika Kube pre osam godina.