Pjongjang izlaže nuklearni arsenal: Kim preti atomima

SEVERNOKOREJSKI lider Kim Džong Un naredio je da nuklearni arsenal njegove zemlje bude u pripravnosti kako bi mogao biti upotrebljen u bilo kom trenutku. Seul oštro uzvraća da će odgovoriti na svaku provokaciju sa severa.

- Moramo da budemo stalno spremni da ispalimo nuklearne bojeve glave u svakom trenutku - poručio je Kim.

Južnokorejska predsednica Park Gun Hje na to odgovara:

- Ako nas Severna Koreja provocira, mi moramo odgovoriti ozbiljnim kaznama, kako bismo im jasno pokazali koju će cenu morati da plate, i našu odlučnost da zaštitimo zemlju - rekla je ona.

Kimova pretnja stiže dva dana pošto je Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o pooštravanju sankcija Severnoj Koreji, najoštrijih dosad. Za njih je glasala i Kina, jedina saveznica Pjongjanga. Severna Koreja je samo posle nekoliko sati odgovorila ispaljivanjem šest raketa kratkog dometa, koje su prešle 100 do 150 kilometara od Korejskog poluostrva.

Ranijim rezolucijama UN Severnoj Koreji je naloženo da obustavi sve nuklearne aktivnosti i program proizvodnje balističkih raketa. Uprkos tome, severnokorejski atomski program samo je nastavio da se razvija.

Dok deo eksperata smatra da Pjongjang pretnjama, zapravo, "tvrdi pazar" za mirovni dogovor sa SAD, jer bi, u suprotnom, nuklearni udar značio samoubistvo za režim u Pjongjangu, drugi podsećaju da je Severna Koreja u poslednje dve godine pojačala nuklearne aktivnosti, kvalitativno i kvantitativno. Procenjuje se da je Pjongjang sposoban da proizvede oko šest kilograma plutonijuma godišnje - dovoljno za atomsku bombu.

Dosad izvedeni severnokorejski testovi projektila nagoveštavaju da bi SAD mogle da se nađu na radaru raketa Pjongjanga. Nema, ipak, dokaza da je Pjongjang razvio i neophodne sisteme navođenja, pa je nuklearni napad tehnički, bar za narednih nekoliko godina, malo verovatan.

Glavna američka briga su interesi SAD u regionu. Amerika ima oko 28.000 trupa u Južnoj Koreji i još 40.000 u Japanu, kao i veliku vojnu bazu u Guamu, američkoj teritoriji kod Filipina. Jedini američki vojni brod je, kao špijunski, zarobio upravo Pjongjang 1968. godine.

Pjongjang je od Korejskog rata, koji ni do danas nije zaključen mirom, pretio susedima zbog "provokacija". Bilo je više oružanih incidenata.

Severna Koreja ima više od milion vojnika, ali zastarelu sovjetsku vojnu opremu. No, velika količina artiljerije je locirana, ipak, duž demilitarizovane zone, nadomak Seula. A SAD uveravaju da će štititi ne samo svoje, već i interese svojih saveznika, Južne Koreje i Japana.

ISTORIJA PRETNjI

JOŠ 1994. godine, Pjongjang je pretio da će da pretvori Seul u "more vatre". Kada je predsednik SAD Džordž Buš 2002. godine uvrstio Severnu Koreju u "osovinu zla", odgovor Pjongjanga je bio da će "nemilosrdno zbrisati agresore". Pre četiri godine Seulu su ponovo sa severa upućene pretnje "nemilosrdnim ratom", da bi se slični rečnik ponavljao uvek kada bi Južna Koreja izvodile manevre sa SAD.