Komentar: Pogodba

DAJ šta daš. To je bio kompromisni moto briselskih čelnika u dilu s Londonom. U EU dobro znaju da će se ceo evropski projekat urušiti kao kula od karata, samo ukoliko se iz konstrukcije bude izvukla jedna cigla.

Najopasniji u svakom integracionom procesu je regresivni momenat. Može se napred ići brže ili sporije, stagnirati, ispoljavati razlike i neslagati, ali ako istorijski točak samo jednom krene unazad, put u sunovrat je gotovo nezaustavljiv. Imamo mi pouzdana iskustva u tom smislu.

Od kada je 1951. godine u Parizu osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik uvek je dobijala na volumenu. Nikada se nije skupljala na vetrometini sučeljenih interesa.

Prema osnivačkoj povelji, trebalo je da to bude skup ravnopravnih članica. Vremenom, sve više je dolazila do izražaja ona toliko istinita Orvelova misao da su svi jednaki, ali da su neki jednakiji od drugih. U poslednje vreme, s brojnim krizama, EU prolazi kroz razne iznuđene asimetrične spojeve. Deli se na stare i nove članice, politički istok i zapad, bogati sever i siromašni jug, ima jednu državu koja o mnogome odlučuje, motor-dvojac, dva jezgra, pregovaračke trojke, četiri brzine... Evo ga, sad, i specijalni status. Sve u cilju čuvanja proklamovanog zajedništva.

Posle svega, jedno je sigurno - konfederacija nije na meniju. Sadašnje generacije neće videti Sjedinjene Evropske Države. Naprotiv. Poučene britanskim iskustvom, sada će specifične zahteve početi da ispoljavaju jedna po jedna država. Od sad, šta god ko bude tražio, dobiće, pod uslovom da zapreti odlaskom. Komplikovana pravila unutar EU, na koja su se mnogi do sada žalili, postala su, odjednom, krajnje jednostavna.