Huan Pablo Eskobar: Molim oprost za mog oca Pabla Eskobara

MOJ otac Pablo Eskobar zvanično nije trgovao ni sa kim iz bivše Jugoslavije. Isključivo je snabdevao drogom neiscrpno tržište gringosa. Da li je, ipak, bio u kontaktu sa nekim narko-klanom na Balkanu nije mi poznato, govori, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", Huan Pablo Eskobar, sin najvećeg svetskog narko-bosa.

Iako niko iz porodice Eskobar nije bio u našim krajevima, Huanu se, otkriva za "Novosti", javljaju mnogi ljudi iz Srbije preko društvenih mreža. Naš sagovornik, međutim, ne otkriva njihov identitet, navodeći samo da "pokazuju veliko poštovanje prema njegovoj porodici".

Huan je postao šire poznat svetskoj javnosti zahvaljujući knjizi "Moj otac, Pablo Eskobar", koju je kod nas nedavno objavila "Laguna". U njoj je iskreno progovorio o životu svog oca - ozloglašenog kriminalca, vođe najmoćnijeg narko-kartela svih vremena, koji je kontrolisao osamdeset odsto trgovine kokainom u svetu.

- Knjigom sam želeo da žrtvama mog oca vratim pravo na istinu. Ona je moj početak odštete njima, a ne odbrana ili opravdanje za nasilje moga oca. Isto tako nisam želeo da mom detetu govore laži o dedi Pablu. Stoga mu ostavljam ovaj dokument za koji smatram da poseduje istorijsku vrednost - priča Huan Pablo Eskobar. - Nije to romansirana biografija "kralja kokaina", već dokumentovana i istinita priča. Nismo mi živeli fikciju, već stvaran život. Životna storija moga oca je priča koja ne sme da se ponovi.

* Tražite li oproštaj za grehe svog oca?

- Osećam moralnu obavezu da se žrtvama mog oca približim kako bih tražio oproštaj u njegovo ime.

* Iako je bilo logično da vi budete Eskobar Drugi, postali ste arhitekta i porodičan čovek...

- Mogao sam da nastavim stazom mog oca, ali sam bio svedok velikog nasilja i bola. Samo bi se ludak odvažio da ponovi njegovu životnu priču. Na vreme sam shvatio da i kad bih osvetio oca, ne bih mogao da ga vratim. Samo bih uništio život sebi, svojoj porodici, a Kolumbiji doneo još crnju budućnost.

* Kako ljudi reaguju kad čuju priču o vašem životu?

- Mediji su pretvorili mog oca u legendu i neku vrstu pop-ikone. Mnogi su očekivali da ću biti kao i on. Bilo mi je teško da se odvojim od prošlosti i nasleđa. Danas me ljudi poštuju jer sam izabrao dobar put - daleko od droge i kriminala.

* Kakav je otac bio Pablo Eskobar?

- Najbolji tata na svetu! Ponašao se prema meni kao prema najboljem prijatelju. Nikad me nije usmeravao da nastavim ono čime se on bavio.

* Sa kim ste se u detinjstvu družili?

- Sa najgorim kolumbijskim banditima.

* Imanje "Hacijenda Napoli" verovatno je mesto o kome svaki kolumbijski dečak sanja. Kako je bilo odrastati u tom, na prvi pogled, rajskom mestu?

- Sećam se košmara, razmetanja, izobilja i ekscentričnosti. Raskalašnog života, zabava posle kojih su se plesačice vraćale bogatije za nekoliko desetina hiljada dolara. Tata je znao ponekad da pošalje helikopter ako bismo sestra i ja poželeli nešto iz restorana brze hrane. U "Hacijendi Napoli" u početku je bilo puno magije, da bi je potom odmenili nasilje, usamljenost i očajanje. Sada je sve potpuno uništeno.

* Koliko su danas jaki kolumbijski karteli?

- Nije važno koliko moći imaju, nego to što ona iz dana u dan jača zahvaljujući zabrani prodaje droge.

* Kada ste spoznali da je vaš otac najveći narko--diler u istoriji?

- Vrlo rano sam saznao da je značajan preprodavac droge. Tek sad, 23 godine od njegove smrti, shvatio sam da njegov životni put neće pasti u zaborav. Moj otac Pablo Eskobar je istorijska ličnost.

* Vaš otac je imao mnogo neprijatelja, ali i dosta moćnih prijatelja. Opišite spregu vlasti, policije, vojske i kriminala u Kolumbiji.

- Da bih detaljno opisao te odnose bila bi mi neophodna čitava knjiga. Kolumbija je poslednjih godina učinila mnogo da očisti svoje institucije od korupcije. Taj posao, nažalost, još nije završila. Veoma je teško suprotstaviti se posledicama zabrane prodaje droge. Nelegalna prodaja narkotika je veoma unosan posao. Količine novca sa kojim raspolaže narko-mafija su nemerljive. Mnogo neoporezovanog novca stvara velike mogućnosti - podstiče trgovinu oružjem, pranje novca i korupciju u najvišim globalnim sferama. Ko bi poželeo da zaustavi tako unosan biznis?! Policija, vojska, političari? Pa svi imaju velike koristi od trgovine drogom.

* Vaš otac je po svemu bio kontroverzna ličnost, jedni su ga smatrali surovim ubicom koji je terorisao znatan deo Kolumbije, a drugi modernim Robinom Hudom. Dok je za vladu bio neprijatelj broj jedan, običan narod ga je obožavao. Objasnite nam zašto?

- Mislim da svaka strana raspolaže delom istine. Sirotinja u Kolumbiji i širom sveta pamti plemenite akcije mog oca. Sećaju se čoveka koji je svojim zemljacima dao hiljade besplatnih stanova, dok su političari krali novac od države i puštali da se jedna pretežno uboga zemlja davi u bedi i zaboravu. Kolumbijci znaju da im je moj otac pomagao od svog novca. Sirotinja nije želela da ulazi u mutno poreklo sredstava kojima su sagrađene kuće, bolnice, škole, kulturne i sportske ustanove. Ali, Pabla više pamte po zlu nego po dobru. Mislim da ne grešim ako kažem da je u njemu bilo i jednog i drugog. Moj otac je bio poznat po svojoj okrutnosti, ali i po tome što je mnogima pružao ono što država nije mogla. Mnogi mu zameraju na surovim terorističkim akcijama, ali Kolumbijci ne zaboravljaju njegovu pomoć najsiromašnijima. Ipak, zbog njegovih dobrih dela ne možemo ignoristi njegove manje srećne epizode.

* Na vrhuncu svoje moći bio je sedmi najbogatiji čovek na planeti, a vi danas nemate ništa. Šta se dogodilo sa tim novcem?

- Odgovor na to pitanje dao sam u poglavlju knjige "Gde je završila kinta?" Morali smo da platimo mafijašima da bi nas ostavili na miru. Neprijatelji mog oca, ali i oni koji su se predstavljali kao njegovi prijatelji, sve su uzeli. Zahvalan sam im na tome. Počeli smo iz početka.

* Po zvaničnoj verziji vaš otac je ubijen 2. decembra 1993. u obračunu sa policijom, ali se i dalje spekuliše da je izvršio samoubistvo...

- Apsolutno sam siguran da se moj otac ubio zbog ljubavi prema svojoj porodici. Nije želeo da budemo taoci sopstvene države. Za deset godina skrivanja nije upotrebio telefon, sve do dana koji je odabrao da mu bude poslednji. Učinio je to svesno kako bi ga neprijatelji locirali. Šta god tvrdila zvanična verzija, nijedna policijska sila nije učestvovala u operaciji. Paravojnik Karlos Kastanjo Hil obavio je celokupni operativni posao.

* Pablo je u mladosti verovao da će postati predsednik. Da je uspeo u svom naumu da li bi Kolumbija izgledala drugačije?

- Verovatno bi bila manje siromašna, ali bismo bili zapamćeni kao narko-demokratija.

* Koliko je ulazak u politiku bio koban za vašeg oca?

- Koštao ga je života, slobode i mira. Svim srcem je želeo da uđe u mafiju mnogo veću od njegove. I ušao je...

*Kolumbiju ste napustili sa šesnaest godina. Odlaskom ste promenili ceo život. Od tada ste samo dva puta bili u domovini. Verujete li da ćete se nekad vratiti?

- Volim da sanjam da će se pet miliona Kolumbijaca, koliko nas danas ima raseljenih zbog nasilja, izboriti za pravo da se vratimo. Dok se to ne dogodi, nasilje odlučuje u naše ime.

Huan i Pablo, nekada

* Zašto ste promenili ime u Sebastijan Marokin?

- Posle smrti mog oca cela planeta nam je zatvorila vrata i sudila o nama na osnovu njegovih grehova. Promenio sam ime kada sam shvatio da nijedna avio-kompanija neće da nam proda karte za beg od nasilja samo zbog činjenica da smo deca Pabla Eskobara. Nisam promenio ime da bih se odrekao svog oca, nego da bih ponovo dobio pravo na život i obrazovanje izvan Kolumbije. Ništa više od toga.

* Gde i kako žive vaša sestra Manuela i majka? Strahujete li i dalje sve troje za bezbednost?

- Živimo u Argentini. Jasno nam je da naš život, kao i svih drugih, ima rok trajanja. Strah se relativizuje kada si toliko puta bio nadomak smrti.

* Smatrate li da je, ipak, neka vrste privilegije biti sin Pabla Eskobara?

- Privilegija je biti čovek koji je od njega dobio ljubav, prijateljstvo i savete. Nisam fan mafijaške figure mog oca, ali kada bih imao mogućnost da ga izaberem za oca u nekom drugom životu, bez razmišljanja bih ga birao za tatu. Moja ljubav prema ocu je bezuslovna. Ona je više od privilegije. Predstavlja veliku odgovornost.

LOŠ PRIMER

* KNjIGOM kao da želite da poručite da nasilje nije pravi put...

- Želeo sam da ostavim vrlo jasnu poruku mladeži da život mog oca nije "kul", niti zaslužuje da ga neko imitira. Biti preprodavac droge nije dobra ideja. Ta aktivnost, kriminalna, ne nudi dobru budućnost, niti dobar kraj. Sa druge strane, želeo sam da poručim svetskim liderima da je zabraniti drogu najgora ideja jer prouzrokuje nasilje i korupciju. Istu kao u vreme mog oca. Takođe, stvara mogućnost da se priča poput njegove ponavlja. Da je to istina uveravaju nas svakodnevni primeri.