Jačaju glasovi gnevne Amerike

PROGNOZE uoči nove predizborne utakmice stranačkih kandidata za novog šefa Bele kuće, prekosutra u američkoj državi Nju Hepšir, na strani su ultradesničara Donalda Trampa u konzervativnom taboru i ultralevičara Berna Sandersa u redovima demokrata. Pojedini analitičari čak idu tako daleko da upravo ovu dvojicu kandidata vide 8. novembra u finišu borbe za najprestižniju vašingtonsku adresu.

Za takve kalkulacije ipak je prerano, ali već sada je jasno da su, koliko ideološki suprotstavljeni, kontroverzni milijarder i prvi socijalista u američkom Kongresu, toliko i spojeni protivljenjem svemu što predstavlja vašingtonski establišment. Upravo zaigravši na tu kartu, oni su na prvim proverama pred američkim biračima zabeležili zavidne rezultate u odnosu na predstavnike dve moćne političke dinastije, republikanca Džeba Buša i demokratu Hilari Klinton.

Zahuktavanje kampanje prošle godine odavalo je drugačiju sliku. Dolarski merači popularnosti beležili su velike prilive u kampanje Klintonove i Buša, dok su izjave Donalda Trampa i Berna Sandersa delovale kao ekscentrični dekor izbornog "biznisa" u kom veliki igrači imaju poslednju reč. Otrežnjenje je stiglo 1. februara u ruralnoj državici Ajovi, u prvom susretu sa "realnim" svetom američkih birača.

Pokazalo se da su oštre kritike na račun velikih korporacija, lobista i vodećih političara obe stranke kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja više prirasle srcu Amerikanaca zabrinutih zbog rastućeg jaza između sve većeg broja siromašnih i sve užeg kruga, sve imućnijih, bogataša u SAD. Osećanje svakog 10. Amerikanca da je, prema nalazima Galupovog istraživanja, vlada u Vašingtonu prigrabila previše moći, dok dve trećine misli da pritom SAD gube ugled u svetu, izraženo je davanjem podrške ljudima izvan uskog kruga establišmenta, Trampu i Sandersu.

I jednom i drugom analitičari pronalaze mane - Trampu zbog kontroverznog biznisa, manjkavog obrazovanja i ponajviše fašističkih stavova, Sandersu zarad idealizma, slabe potkovanosti u spoljnoj politici, pa i poodmakle životne dobi. Gnevnim biračima, međutim, sve to ne smeta mnogo, jer njih dvojica postavljaju jasnu distancu prema svemu što čini interes velikih korporacija.

Tramp neprekidno ističe da, za razliku od ostalih republikanskih kandidata, kojima novac stiže od velikih banaka, vojne, naftne, farmaceutske i drugih lobističkih industija, on sam finansira svoju kampanju. Njegova republikanska baza, očito, to voli da čuje, bez obzira na sve poslovne kontreoverze koje prate Donalda.

Bez donatorske mašinerije iza sebe, Tramp slobodno govori ono što američki ultradesničari misle. Trampove rasističke, antimuslimanske, antimeksikanske i antikineske izjave izazvale su osude i van granica Amerike, donoseći mu etikete populiste i fašiste, ali milijarder je, ipak nastavio da osvaja poene na domaćem terenu, među građanima željnim "snažnog lidera" koji će da "obavi posao". Oni ne postavljaju pitanje da li bi im tajkun zaista otvorio nove poslove, povećao plate, ili obezbedio bolje zdravstvo, ili bi se zadržao na uobičajenim republikanskim merama smanjenja taksi za bogate, jačanja odbrane i strože politike prema imigrantima.

Donal Tramp

Za razliku od Trampa, Sanders ima reputaciju pravog socijaldemokrate kome je ideal Amerika po modelu nordijske Evrope. Najstariji među kandidatima, Sanders je u svojoj 74. godini uspeo da osvoji najviše simpatija mladih birača. Njegovom visokom procentu popularnosti na ruku idu društveni mediji, glavno "oruđe" mladih. Odatle mu stiže podrška, i glasačka, i finansijska. On se oslanja uglavnom na manje donacije birača, izbegavajući "veliki novac".

Takvim izvorima finansiranja otvara prostor slobode za kritiku interesa bogatih i lansiranje sopstvenih ideja o "rasturanju" velikih banaka, izgradnji infrastrukturnih projekata, oporezivanju bogatih, boljem zdravstvenom osiguranju, besplatnom školovanju na univerzitetima i povećanju minimalne zarade. Amerika, u kojoj se srednja klasa ubrzano pretapa u armije osiromašenih građana, "guta" svaku njegovu reč.

Naruku mu ide i činjenica da kao glavnog konkurenta među levičarima ima Hilari Klinton, kojoj ime, politička prošlost i posebno velike količine dolara moćnih donatora, sužavaju manevarski prostor za lansiranje prijemčivog socijalnog programa.

VERUJU U VOJSKU, BIZNIS I POLICIJU

GALUPOVO istraživanje u junu pokazalo je da samo tri institucije u SAD uživaju poverenje Amerikanaca. Gotovo dve trećine građana SAD (više od 70 odsto) imaju poverenja u vojsku, nešto manje u mali biznis (64 procenta) i policiju (52 odsto). Na organizovane verske zajednice, predsedništvo, Kongres, sudove, škole, medicinski sistem, medije većina Amerikanaca ne gleda s poverenjem.