Privatno, ali samo po Putinovim pravilima

MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”

BERZANSKI špekulanti su u poslenjih godinu i po zaradili na promenama odnosa kursa rublje prema stranim valutama oko 50 milijardi dolara. Taj novac će "veliki igrači", najverovatnije investirati u najavljenu predstojeću privatizaciju državne imovine u Rusiji. Tako je bar izjavio akademik Sergej Glazjev, ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina.

Glazjev je podsetio na lopovsku privatizaciju devedesetih godina kada su novi vlasnici obećavali velike investicije. Od toga nije bilo ništa, ali bez obzira na razne prevare i neispunjena obećanja, njima država nikada nije oduzela imovinu.

- Ali novi principi privatizacije, koje je najavio predsednik Putin, ohrabruju. Prodaja akcija državnih kompanija treba da bude javna, a potencijalni kupci neće moći da dobijaju kredite državnih banaka, već samo komercijalnih. Kupovina neće moći da se obavlja plaćanjem iz ofšor zona. Takvih uslova za privatizaciju, do sada, u Rusiji nije bilo - ističe Sergej Glazjev.

On dodaje da, ako se privatizacija obavi na principima koje je najavio Putin, onda ona zaista može biti efikasna kao što pokazuje iskustvo Velike Britanije.

Predstojeća privatizacija u Rusiji morala bi da donese korist državi, pa predsednik Putin ističe da se akcije neće prodavati po simboličnoj ceni. Država mora jasno da zna kome prodaje akcije i kakve će biti posledice.

- Mora se posvetiti pažnja tome ko su investitori i kakvu su do sada imali reputaciju. Svi novi akcionari državnih kompanija moraju imati transparentan biznis u Rusiji i nikakvih kombinacija sa ofšorom ne može biti - objasnio je Putin.

I posle prodaje dela akcija kontrolni paket najvećih kompanija kao što su npr. "Rosnjeft", zatim "Bašnjeft" pa "Aeroflot" i "Ruske železnice" će i dalje ostati državi.

Kritikujući Centralnu banku Ruske Federacije, akademik Glazjev je rekao da se "finansijske vlasti koriste primitivnim receptima stabilnosti koji su samo doveli do rasta inflacije, a takođe je izgubljeno upravljanje makroekonomskom situacijom". Na okruglom stolu na kojem se govorilo o tome "šta da se radi sa ruskom ekonomijom" Glazjev je objasnio da Centralna banka povećavajući kamate na kredite ne pomaže proizvodnim kompanijama da budu konkurentne.

Glazjev se zalaže da Centralna banka stimuliše ruske proizvođače, pogotovo sada u vreme zapadnih sankcija. Zbog sadašnjih visokih kamata proizvedena roba mora biti skuplja.

KRITIKE ZBOG SANKCIJA

PREDSEDNIK Vlade Bavarske Horst Zehofer našao se u Nemačkoj na meti kritike zbog odlaska kod ruskog predsednika Vladimira Putina i izjava o potrebi ublažavanja sankcija Moskvi. Zehofer je predsedavajući konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), bavarske sestrinske partije vladajuće Hrišćansko-demokratske partije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Koordinator nemačke vlade za odnose sa Rusijom Gernot Erler optužio je danas Zehofera za manjak solidarnosti.