Potonula cena nafte i zbog Irana

POVRATAK Irana na tržište nafte posle ukidanja sankcija Evropske unije i Sjedinjenih Država Teheranu dovelo je do dodatnog pada, već ionako niskih cena nafte. Ona se u ponedeljak prodavala za manje od 28 dolara (27,67) za barel. Tako rekordno niske cene crnog zlata nisu zabeležene od 2003. godine.

Iransko ministarstvo za naftu naredilo je da se proizvodnja nafte poveća za 500.000 barela dnevno u odnosu na dosadašnjih 2,8 miliona barela na dan. Pre sankcija, Evropa je, tradicionalno, bila najveći kupac iranske nafte.

Inače, višak na svetskom tržištu iznosi 2 do 2,5 miliona barela dnevno, što preti da još više snizi cenu, koja već 70 procenata niža nego sredinom 2014. godine. Samo prošle nedelje cene nafte pale su za 14 procenata, što je najveći pad u toku jedne nedelje od početka finansijske krize.

Iako proizvodi trećinu svetske nafte, Organizacija izvoznika nafte (OPEK) je suočena sa velikim problemima još od sredine 2014. godine, kada je došlo do radikalnog pada cena nafte, na ispod 40 dolara za barel. Sada se situacija dodatno komplikuje. Korpa cena OPEK, koju čine 13 vrsta nafte zemalja članica, pala je u ponedeljak ispod 25 dolara za barel, prvi put za više od 12 godina.

Najjača članica grupe Saudijska Arabija čvrsta je, međutim, u odluci da, uprkos niskim cenama, ne smanjuje proizvodnju, tvrdeći da OPEK neće da subvencioniše proizvođače skuplje nafte u Severnoj Americi i drugim delovima sveta, posebno Rusiji. Zemlje Persijskog zaliva, na čelu sa Saudijskom Arabijom, odbijaju da smanje nivo proizvodnje sve dok to ne učine i zemlje koje nisu članice OPEK.

NAPETOST u OPEKu

Eskalacija političke napetosti između Irana i Saudijske Arabije prenosi se i na polje nafte. Iako bi iz perspektive Teherana bilo pravedno da druge članice OPEK smanje proizvodnju u ovoj godini, kako bi napravile mesto Iranu, Rijad to neće da učini, jer su SAD već pretekle Saudijsku Arabiju po proizvodnji crnog zlata.