Ranko Pavlović: Obamina džepna maramica

DANIMA mi ne daju mira suze američkog predsednika Baraka Obame. Govoreći o nasilju u Sjedinjenim Američkim Državama, naglašavajući kako građani imaju mnogo oružja i iznoseći podatak da godišnje od tog oružja strada nekoliko desetina hiljada Amerikanaca - kako se dobro videlo na televizijskom snimku - Obama nije mogao sakriti suze koje su jednostavno same od sebe grunule.

Osećajan čovek! Ili, i predsednik je čovek! To su prve misli koje televizijska slika izaziva. I čoveku bude nekako drago da ima tako saosećajnih državnika.

Međutim, uporedo s tom, javlja se i druga misao, bar u mom poimanju sveta. Koliko je, za Obamine vladavine, desetina i stotina hiljada nedužnih na osnovu naredbi koje je verovatno (i) on potpisivao, širom sveta poginulo u akcijama najmoćnije sile na svetu koja je, “uspostavljajući demokratske odnose” i štiteći američke “interese”, sejala smrtonosne bombe i na najbrutalniji način ubijala one koji ni na kakav način nisu mogli ugroziti bezbednost daleke Amerike?! I o tome je, najčešće s ponosom, govorio Obama, ali nikada nisam primetio da je u tim prilikama posezao za džepnom maramicom.

Ili, mora da je bar jednom pogledao snimke pustoši koje su iza sebe ostavljale bombe “Milosrdnog anđela” sa osiromašenim uranijumom po Srbiji, pa i leševe onih koji još nisu bili punim korakom ni zakoračili u život, ili ruševine nakon granatiranja Bosne i Hercegovine u kojoj je potkraj prošlog veka trebalo “urazumiti” neposlušne. U ime “demokratije”, naravno. Da li je i tada Obama tražio maramicu da sakrije suze izdajnice?

Jer, gašenje svakog života, naročito kada bez ikakve krivice odlaze nevini, zaslužuje suzu. Pa i predsednikovu. Čak i onda kada je i on za to odgovoran.